Preeklampsija i eklampsija je nastavak bolesti uzrokovane povišenim krvnim pritiskom u trudnoći, koji je nelečen ili neadekvatno lečen i progredirao je u teže stanje preeklamspiju i najteže stanje eklampsiju koja može biti i fatalna po plod, čak i po majku.
Ovaj entitet se javlja samo u trudnoći, tako da nije potrebno naglašavati da je u trudnoći. Visok krvni pritisak se smatra ako je izmeren pritisak iznad 140/90 mm živinog stuba.
Postoje trudnice koje imaju visok pritisak i pre trudnoće i sa terapijom započinju trudnoću, što je u domenu interniste. Kada se ustanovi trudnoća trudnice moraju odmah da se javi internisti koji ih vodi radi eventualne korekcije terapije, nisu svi lekovi za snižavanje krvnog pritiska bezbedni za korišćenje u trudnoći i zato je potrebno da se što pre ako treba uradi korekcija terapije.
Takođe i dalje kontrole se odvijaju obavezno kod interniste i u saradnji sa ginekologom.
Kod trudnica sa visokim pritiskom koji postoji i pre trudoće najčešće se ne dešava da dolazi do pojave preekslampsije i ekslampsije jer su pod stalnim nadzorom lekara.
Trudnoćom uzrokovana pojava visokog krvnog pritiska je bolest koja se javlja kod jednog broja trudnica najčešće u četvrtom mesecu trudnoće i još uvek se ne zna tačan mehanizam nastanka, smatra se da neke materije iz posteljice dovode do ovog oboljenja.
Najvažnije je ustanoviti da se kod trudnice pojavio visok krvni pritisak, što većina trudnica ne želi da prihvati i tumači da samo kada dođe kod lekara (sindrom belog mantila) ima visok pritisak, a kod kuće kada ga meri uvek joj je nizak. Pri svakoj mesečnoj poseti kod ginekologa obavezno se meri krvni pritisak i upisuje u zdravstveni karton trudnice.
U slučaju pojave visokog krvnog pritiska lekar da savet da se izbaci so iz ishrane i meri dva puta dnevno pritisak i zakazuje najčešće kontrolu za dve nedelje, kada je potrebno da trudnica donese napismeno mere krvnog pritiska koje je izmerila za to vreme sa neslanim režimom ishrane.
Nakon prve kontrolne posete i merenja krvnog pritiska lekar odlučuje da li će uvesti terapiju ili ostaviti trudnicu na režimu neslane ishrane.
Ako se ovakav redosled ne ispoštuje postoji opasnost da napreduje bolest visokog krvnog pritiska, koja u poslednjem mesecu dovodi do preeklampsije i eklampsije.
U toku trudnoće dolazi do uvećanja volumena krvotoka za jednu trećinu i to dovodi do opterećenja organizma. Trudnice primećuju same da od polovine trudnoće, naročito ako je toplo vreme u drugoj polovini dana im otiču potkolenice i stopala kao i šake, to je posledice povećanja krvotoka, ali može imati veze i sa povišenim krvnim pritiskom i prvo treba izmeriti krvni pritisak ako se trudnice žali na gore opisane tegobe.
Pri svakoj poseti lekar pita da li Vam otiču noge ili ruke i kada. Dešava se da trudnice zbog posla ili ako nemaju overenu zdravstvenu knjižicu idu privatno i uglavnom rade UZ-ne preglede, bez razgovora sa lekarom i pregleda ( kao i merenja krvnog pritiska), tako da tek pred kraj trudnoće kada im je potreban uput za porodilište dođu kod lekara. Tada postoji opasnost ako se kod trudnice pojavio visok krvni pritisak koji nije konstatovan i ordinirana terapija, razvije preeklampsija.
Ona se karakteriše pojavom generalizovanih otoka, visokim krvnim pritiskom, smetnjama sa vidom u smislu nejasnog vida ili duplih slika, glavoboljom, bol u predelu želudca i oskudnim mokrenjem.
Ako se ne ordinira adekvatna terapija progredira u eklampsiju koja se karakteriše konvulzijama (generalizovanim grčevima) i komom, što može biti fatalno po plod i majku.
Smatra se da je učastalost visokog krvnog pritiska od 30-50%, a eklampsije 1% i direktno je uslovljeno neadekvatnom kontrolom trudnoće.
Redovnim kontrolama kod ginekologa i sprovođenjem svega što lekar ordinira može se potpuno sprečiti i preeklampsija i eklampsija.