Jedna škola u Irskoj odlučila je da ukine domaće zadatke celog meseca. a umesto toga, deca su se bavila aktivnostima koje podstiču ljubaznost.
Pitajte bilo koje dete o domaćem zadatku i verovatno neće biti baš raspoloženo, jer su njima "domaći zadatak" i "dosada" uglavnom sinonimi.
U decembru prošle godine učenici jedne osnovne škole u Irskoj nisu morali da predaju nikakav domaći.
Umesto toga, od njih se tražilo da vode dnevnik u koji su svakog dana beležili ljubazna dela koja učine, a sve to bi morali da potpišu njihovi roditelji.
Svaki dan po jedno dobro delo.
U ponedeljak, deca bi bila ohrabrivana da komuniciraju sa starijim osobama. Mogli su da pozovu bake i deke, da idu u dom za starije osobe ili čak da pošalju pismo nekoj starijoj osobi.
Sledećeg dana zamolili su ih da pomognu roditeljima u poslovima kao što su šetanje psa, pomoć u bašti, pranje veša ili kuvanje.
Srede su bili dani "nasumičnih činova ljubaznosti", što znači da se od dece očekivalo da sami smisle koje će dobro delo da urade.
Četvrtkom je škola promovisala mentalno zdravlje i važnost samopouzdanja, tražeći od dece da učine nešto dobro za sebe. Mogli su da crtaju, slušaju muziku ili se igraju sa prijateljima, u zavisnosti od toga šta ih najviše usrećuje.
Svakog petka ujutru, kada deca dođu u školu, čitali su poruke koje su pisali za svoje prijatelje tokom cele nedelje i koje su ubacivali u "korpu ljubaznosti", posebno namenjenu tome. Cilj je bio da nauče koliko lepa reč može da znači za osobu kojoj je uputimo.
Danas, kada su deca uglavnom usredsređena na mobilne telefone i tablete, ovo je dobar način da nauče važnost stvaranja veza sa drugima u stvarnom životu.