Najmlađi sin župana Stefana Nemanje i Ane, Sveti Sava je rođen kao Rastko Nemanjić. Imao je dva brata Vukana i Stefana Prvovenčanog.
Sa 15 godina je pobegao od kuće nakon što je dobio upravu nad Zahumljem, i otišao na Svetu Goru da se zamonaši. U monaškom životu mu se ubrzo pridružio i otac dobivši ime Simeun.
Ovaj svetitelj se smatra jednom od najznačajnijih ličnosti srpske istorije, a bio je i jedan od najvećih svetitelja Srpske pravoslavne crkve, kao i prvi srpski arihiepiskop.
U narodu je ostao upamćen kao veliki prosvetitelj, duhovnik i zaštitnik vere i naroda i dece.
Jedna narodna legenda o Svetom Savi govori o susretu svetitelja sa novorođenčetom. Naime, majka i otac su doneli novorođenče u crkvu Svetom Savi i zamolili ga da dete blagosilja kako bi u životu imalo zdravlje i sreću. Na tom im je Sveti Sava odgovorio:
- Ja ću ga bagosloviti, ali mu sreću možete dati samo vi njegovi roditelji, ako zarano naučite: da radi, da štedi, da ne laže, da ne krade, da sluša, da je pobožno, da poštuje starije, da je u svačemu umereno; a naročito ako ga budete uputili da dobro čuva svoje zdravlje.
Roditelji su poslušali savet svetitelja, te dete postade dobar, radan, pošten i pobožan čovek, a nadaleko se čula legenda o blagoslovu Svetog Save, pa je sa svih strana dolazio narod i dovodio decu na blagoslov.