Kejsi Kanadi (25) iz Ajove kaže da joj je hrana oduvek bila "centar sveta". Za doručak je jela krofne, u svakom trenutku planirala je šta će sledeće pojesti, radosne i tužne trenutke podnosila je uz hranu.
- Ni ja ni mama nismo imale želje ni energije da kuvamo, pa je naša porodica oduvek živela na brzoj hrani i dostavi. Godinama unazad, redovno smo za doručak jele krofne. Dalje bismo kroz dan jele obilne porcije brze hrane, grickalica i slatkiša - kaže Kejsi
To je dovelo do toga da je Kejsi sa samo 11 godina imala 88 kilograma.
- Deca su u školi mislila da sam ja učiteljica. Prosto, nisam izgledala kao dete. Da ne govorimo o pogrdnim nadimcima poput "kit", "svinja" i tome slično. Međutim, nije me to toliko bolelo - najveća uvreda bi mi bila kada bi mi neko rekao da sam "slatka s obzirom na moju težinu" - kaže Kejsi.
Sa 14 godina, Kejsi je saznala i da ima sindrom policističnih jajnika. U narednim godinama, kilogrami su se dodatno gomilali sve do 2020. godine kada je vaga pokazala 171 kilogram a Kejsi shvatila da nešto mora da preduzme i to što pre.
- Trebalo je da putujem u Meksiko. Let traje četiri sata, a ja sam jedva stala u sedište. Neću ni govoriti koliko mi je sve vreme bilo neprijatno. Neprijatno mi je bilo i to što ne mogu da se popnem ni par stepenica - kaže Kejsi koja je tada donela odluku da ide na operaciju sužavanja želuca. Pre toga, držala je dijetu kojom je skinula početnih 25 kilograma, a onda je zakazala operaciju. Nakon toga, kilogrami su počeli da odlaze.
- Presrećna sam što konačno mogu da uživam u stvarima u kojima ranije nisam mogla zbog težine. Moje najveće pobede nisu vezane za broj na vagi, već na nove mogućnosti - recimo, bila sam presrećna kada sam po prvi put mogla da se konačno umotam u peškir. Neverovatna sreća bila je i kada sam po prvi put mogla da prekrstim noge - zaključuje ona za Dejli Mejl.