Pitanje iz naslova postavila mi je urednica portala, uz potpitanje o tome da li su zaista filmovi poput Fatalne privlačnosti i drugih stvorili mit o ženi seksualnom predatoru.
Pitanje ima smisla, jer sam tokom dugog niza godina u ordinaciji čula bezbroj istinitih priča na ovu temu. Muškarci koji ostavljaju žene i odlaze sa mlađom, uobičajena priča, muškarci koji odlaze sa sinovljevom devojkom, kumom, kumčetom, ređe, ali i toga je bilo. Mnogo češća priča od one o ženi koja napušta porodicu zbog drugog. Ali ima i toga.
Da li je Kleopatra bila seksualni predator ili zaljubljena žena, slučajno baš u dva najmoćnija čoveka tadašnjeg sveta?
Istorijski gledano, sve do modernog vremena bilo je takoreći prihvatljivo muško seksualno predatorstvo. Danas, kada genetikom možemo pratiti poreklo preko muškog ipsilon hromozoma, dokazano je da se trag DNK jednog praistorijskog čoveka nalazi u desetinama hiljada ljudi.
Objašnjenje je da je bio dominantan, najjači mužjak, i da je eliminisao konkurente i ostavio veliki broj potomaka. Od tih dana, pa sve do modernog vremena, muškarcima je tolerisano seksualno predatorstvo.
U prvo vreme to su najjači i najsposobniji, a kasnije najbogatiji i najmoćniji. Princip je isti. Naravno da se sećate iz istorije priča o pravu prve bračne noći u doba feudalizma, a i kasnije, samo na drugačije načine.
I na našem tlu je bilo uobičajeno da neki povratnik iz Amerike u šezdesetim godinama izabere maloletnu devojku za ženu, uz blagoslov porodice, ili da svekar u nekim krajevima polaže pravo na snahu. A i literatura i filmovi, kao što je Nečista krv, mogu nam objasniti kako je to izgledalo u našim krajevima. Ukoliko je imao dovoljno moći i para, muškarac je bio slobodan da ispunjava sopstvene želje, a pare i moć su dovoljno opravdanje za takvu vrstu ponašanja. U novije vreme stvari su malo našminkane, ali suština je ostala ista. Setite se samo priča o braći Kenedi.
Ceo tekst pročitajte na tosamja.media