Udaja bi trebalo da bude događaj u životu žene za koji se vezuju isključivo lepa i prijatna osećanja. Ipak, tokom svadbenog veselja i posle njega ponekad se dešavaju i stvari koje mogu da izazovu tugu i setu. Tako je i u ispovesti anonimne devojke koja je osvanula na društvenim mrežama.
"Udala sam se u subotu, a nisam ni slutila da ću toliko plakati na kraju dana svog venčanja, da mi neće biti dobro.
Nakon što su se gosti razišli, ja i moj muž smo počeli da pregledamo poklone, koverte i sve što smo taj dan od svojih priajtelja i rodbine dobili.
Rukopis na jednoj koverti mi je odmah privukao pažnju. Bio je to rukopis moga dede. Odmah sam odlučila da proverim koliko novca mi je deda dao za moju srećnu budućnost, a kada sam otvorila zaprepastila sam se. U koverti je bilo samo 5 evra. Ali onda sam videla da je u koveri i pismo. Izvadila sam ga i počela da čitam, a na prvoj rečenici su mi krenule suze na oči.
Napisao mi je da je taj dan bio najponosniji i najsrećniji čovek na svetu, jer je gledao kako postajem samostalna žena, kako počinjem da gradim svoju porodicu.
'Ceo bih ti svet poklonio kad bih mogao, ali nemam više, ne mogu... Odvojio sam ovoliko.'
Iskreno, u prvom trenutku sam se razočarala, osećala poniženom. Nije zbog novca, već sam u tom trenutku osećala nepoštovanje, ali ove reči vrede mi više nego da mi je poklonio 1.000 evra."