Značenje ove biblijske priče, kad se bolje razmisli, lako je primenjivo i na savremenog čoveka, koji podleže izazovima svuda prisutne hrane pojačanih ukusa i suočava se sa masovnom gojaznošću, visokim pritiskom, dijabetesom i drugim pošastima novog doba. Upravo zbog toga, na mrežama vrlo popularni monah Arsenije Jovanović kaže da je „post lek u vremenu konzumerizma i hedonizma. Post uvodi poredak u naš život, a život bez poretka vodi u depresiju. Jedemo noću, jedemo danju, ovakvu i onakvu hranu i onda se razbolimo.”
Telesna i duhovna komponenta posta
Post kao uzdržavanje od hrane ili određenih vrsta hrane u određeno doba godine postoji kod Muslimana, koji razlikuju halal – dozvoljenu i haram – zabranjenu hranu, kao i kod Jevreja, kod kojih košer pravila propisuju ne samo vrstu već i način pripreme. Isto je i u istočnjačkim religijama, naročito kod Indusa. I svuda je cilj uzdržavanje od hrane uspostavljanje balansa između telesnog i duhovnog. Zato pravoslavni hrišćani kažu da je post „na zdravlje i na spasenje”.
Ceo tekst pročitajte na tosamja.media