Već znamo da je doručak najvažniji obrok u danu, ali novost je da stručnjaci veruju da ga treba pojesti u cik zore.
Smatra se da preskakanje doručka ili kasno jedenje narušava telesni "sat za ishranu" - unutrašnje programiranje koje kontroliše oslobađanje hormona povezanih s hranjenjem, poput insulina.
Naime, prema novom istraživanju, jedenje doručka do 7 sati moglo bi da produži životni vek.
Prethodna istraživanja pokazala su da jedenje kasno uveče remeti unutrašnji sat tela i povećava rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 i bolesti srca.
No, tek nekoliko studija se bavilo pitanjem ima li vreme doručka sličan uticaj. Stoga su naučnici sa Univerziteta Njujork poželeli da otkriju da li je vreme prvog obroka u danu povezano sa dugovečnošću.
U tu svrhu pratili su više od 34 hiljade Amerikanaca starijih od 40 godina tokom nekoliko decenija. Volonteri su beležili vreme obroka, a naučnici su ih tokom studije upoređivali sa stopama smrtnosti.
Rezultati, objavljeni u "Žurnal of Nutrition", pokazali su da su oni koji doručkuju između 6 i 7 sati imaju šest odsto manje šanse da će prerano umreti od teških bolesti poput srčanih bolesti ili raka od onih koji su redovno doručkovali u 8 ujutro, kao i 12 odsto manji rizik od rane smrti od onih koji su prvi obrok konzumirali u 10 ujutro.
Ovaj hormon pomaže u sagorevanju glukoze iz krvotoka, a njegov nivo doseže vrhunac u ranim jutarnjim satima. Jedenje kasnije može značiti da telo postupno proizvodi manje insulina i povećava nivo glukoze u krvi, što dovodi do dijabetesa i srčanih bolesti.