Pandemija korona virusa u svetu ne jenjava. Situacija na našim prostorima takođe proteklih nekoliko meseci uz manje oscilacije nažalost nije pozitivna. Niko sa sigurnošću ne zna koliko ćemo se dugo boriti i živeti sa koronom, te se akcenat sve više stavlja na preventivu, fitomedicinu i okretanje zdravom načinu života.
Zbog toga smo kontaktirali dr Dragana Jovanova, jednog od najpoznatijih eksperata za fitomedicinu i agroekologiju i savetnika premijera Makedonije za ekologiju da nam objasni koje su bljke najčešće korišćene u fitomedicinskoj terapiji virusa.
Dr Dragan je specijalno za naš portal "Srbija Danas" objasnio na koji to način možemo da poboljšamo imunitet i kako da se zaštitimo pluća uz pomoć savremene fitomedicine. Dr Jovanov je istakao da biljke imaju veoma veliki potencijal, ali je takođe napomenuo da se pretežno koriste kao preventiva, te da u slučaju pojave virusne infekcije, potrebno da se njihova doza na bazi čajeva, ulja i tinktura poveća za 10 puta.
Lekovite biljke imaju pozitivan uticaj u čišćenju pluća od raznih negativnih uticaja, katrana, toksina i slobodnih radikala. One deluju i kao preventiva, smanjujući rizik od pojave infekcije kao i nastanka kancera, a ujedno povećavaju kapacitet pluća i poboljšavaju opšte zdravlje respiratornog sistema. Čišćenje pluća posebno se preporučuje aktivnim i pasivnim pušačima, te ljudima koji žive u područjima sa zagađenim vazduhom. Postoji nekoliko metoda kojima možete očistiti pluća, a jedna od njih, i svakako najprirodnija jeste upravo lekovito bilje. Posebno je bitno da u tom periodu izbegavate konzumiranje prerađenih namirnica, posebno belog brašna i šećera, kao i mlečnih proizvoda koji podstiču stvaranje sluzi u organizmu. Rešite se stresa. Ako pokušavate da ostavite cigarete, svakako u prvom periodu izbegavajte da boravite u društvu pušača.
Disanje je vitalna funkcija o kojoj inače ni ne razmisljamo sve dok nam se ne pojavi problem. Nasa pluća konstantno rade. To je organ kroz koji kiseonik ulazi u nase telo. Pored kiseonika, pluća su na direktnom udaru nečistoća koje se nalaze u vazduhu (prašina, smog, duvanski dim, plesni, štetni mikroorganizmi). Sve te materije ugrožavaju rad pluća a posledica toga je smanjeni unos kiseonika, teško disanje, a u ekstremnim slučajevima i gušenje. Dugotrajno udisanje nezdravog vazduha može oštetiti pluća i prouzrokovati pojavu hroničnih bolesti disajnih organa, kao sto je astma ili hronični bronhitis.
Pošto je danas sve manje onih koji imaju tu sreću da svakodnevno udišu zdrav vazduh, ostala većina treba da pronađe odgovarajuću alternativu. Kako su pluća jedan od najvaznijih organa u organizmu, o njima treba voditi računa i odrzavati ih u dobroj kondiciji. Čišćenje pluća je jedan od načina da se to i postigne. Planinski i morski vazduh su dobro rešenje, ali za putovanje nam je potrebna i dobra prilika, tako da to nije uvek lako izvodljivo. Međutim, majka priroda nam kao i obično nesebično nudi više mogućnosti.
Mleko, mlečni proizvodi i masna hrana povećavaju nastajanje sluzi u plućima i blokiraju disajne puteve, pa ih tokom terapije čišćenja pluća treba izbegavati. Ne treba preterivati ni sa slatkišima.
Narodna medicina i adekvatne biljne mešavine podstiču izbacivanje otrova iz pluća. Takođe, ona podstiče bolju cirkulaciju krvi i dotok kiseonika do pluća. Omešava pluća i podstiče izbacivanje šlajma (sekreta), čini zaštitu od kancera pluća, zaštitu pluća od zagađenog vazduha, gripa, prehlada, virusa, bronhitisa, laringitisa i pneumonije.
Pošto je moj dugogodišnji rad upravo vezan za fitomedicinu i lekovitost biljaka koje služe kao alternativa i pomoć u lečenju, osvrnuću se na nekoliko biljaka koje rastu u našoj okolini. Želeo bih da navedem da sve mogu da se koriste u svrhu zaštite plućnih i respiratornih sistema i da je pozitivno dejstvo svake biljke potkrepljeno naučnim istraživanjima.
Bosiljak (Ocimum basilicum L.)
Kao lekoviti deo biljke koristi se: Cela biljka sa semenom.
Hemijski sastav: Nadzemni deo biljke sadrži eterično ulje, tanine, glikozide, saponine, mineralne materije, askorbinsku kiselinu, šećere. Eterično ulje sadrži eugenol, cineol, metilhavikol, kamfor. U semenu se nalaze trigliceridi, karotin, rutin.
Primena: Primenjuje se za lečenja upala (želuca, creva), grčeva u želucu, kašlja, astme, početnih stanja tuberkoloze, bolesti mokraćnih organa (bubrega, bešike). Koristi se za umirenje živaca, protiv nesanice i protiv nesvestice. Pojačava polni nagon.
Način upotrebe: Upotrebljava se svež, zelen, ali se najčešće primenjuje u obliku čajeva.
Neželjeni efekti i interakcije sa lekovima: Čaj od bosiljak ne bi trebalo da konzumiraju trudnice na početku trudnoće, ni bebe mlađe od šest meseci, jer ova biljka ima sedativno dejstvo. Osim toga, bosiljak stimulativno deluje na matericu i moze da izazove prevremene grčeve.
Zova (Sambucus nigra L.)
Kao lekoviti deo biljke koristi se: Osušen cvet i plod
Hemijski sastav: Cvet zove sadrži 1-3% flavonoida, glikozid sambunigrin, etarsko ulje, hlorogensku kiselinu, triterpene i tanine. Plod zove sadrži antocijan glikozide, šećere, vitamine C, A i B
Upotreba: Kao sredstvo za pospešivanje znojenja i kod upala sluzokože. Takođe deluje kao diuretik i pomaže u pražnjenju creva. U fitomedicini se koristi za preznojavanje kod gripa i nazeba i kod hronične upale nosne sluzokože ili sinusa.
Neželjeni efekti i interakcije sa lekovima: Preterana upotreba može dovesti do sniženja nivoa kalijuma u krvi.
Majčina dušica (Thymus serpyllum L.)
Kao lekoviti deo biljke koristi se: Osušen nadzemni deo biljke
Hemijski sastav: Nadzemni deo ove biljke sadrži do 0,6% etarskog ulja, oko 7% tanina, flavonoide, gorke supstance, fenil-karbonske kiseline.
Upotreba: Kao sredstvo za iskašljavanje i antiseptik kod upale disajnih organa. Takođe se koristi u fitomedicini za olakšanje varenja, eliminisanje gasova, kao antiseptik i sredstvo za kupke.
Način pripreme i upotrebe čaja: Jednu kafenu kašičicu herbe majčine dušice preliti šoljom (200ml) ključale vode, ostaviti da stoji 10 minuta, procediti. Piti 3 puta dnevno po jednu šolju čaja.
Beli slez (Althaea officinalis L.)
Kao lekoviti deo biljke koristi se: Osušen koren ili list.
Hemijski sastav: Koren belog sleza sadrži sluzi, asparagin, kalcijum oksalat, pektine, skrob, tanin, fenolne kiseline
Upotreba: Aktivni sastojci belog sleza povoljno utiču na smirenje kašlja. Koristi se i za oblaganje nadražene kože i sluzokože disajnih organa i organa za varenje i kao sastojak čajnih mešavina kod upala mokraćnih puteva.
Neželjeni efekti i interakcije sa lekovima: Neželjeni efekti nisu poznati. U slučaju istovremene upotrebe sintetskih lekova, sluzi iz belog sleza mogu umanjiti njihovu resorpciju.
Način pripreme i upotreba čaja: Jednu supenu kašiku iseckanog korena preliti sa 200 ml prethodno prokuvane i ohlađene vode i uz povremeno mešanje ostaviti 30-60 minuta a zatim procediti. Više puta dnevno piti pripremljen napitak po želji zaslađen medom. Deci davati po jednu kašiku mlakog čaja na svaka dva sata.
Divizma (Verbascum Thapsus)
Kao lekoviti deo koristi se: Osušen cvet
Hemijski sastav: Cvet divizme sadrži flavonoide, tanine, fenil karbonske kiseline, iridoide, tanine, saponozide, diterpene, inulin, sluzi, soli silicijuma i etarsko ulje. Aktivni sastojci cveta divizme pokazuju protivupalno, antiseptično, antiviralno i analgetično delovanje. Prisutne sluzi oblažu iritiranu sluzokožu organa za varenje i disajnih organa, razređuju gust bronhijalni sekret čime se olakšava iskašljavanje.
Upotreba cveta od divizme preporučuje se: Kod bakterijskih i virusnih infekcija disajnih organa, kašlja i bronhitisa, za olakšavaanje iskašljavanja. U narodnoj medicini, upotreba se preporučuje i za ublažavanje reumatskih tegoba, kod migrene, kao i kod proliva izazvanih upalom crevne sluzokože. Za spoljnu upotrebu, čaj od cveta divizme preporučuje se za ispiranje kod upale sluzokože usta i grla.
Ograničenja u upotrebi: Usled nedostatka podataka o bezbednosti, upotreba čaja od cveta divizme se ne preporučuje tokom trudnoće i dojenja.
Način pripreme i upotrebe čaja: Jednu kafenu kašičicu cveta divizme preliti sa 200 ml ključale vode, ostaviti da stoji 5 do 10 minuta, procediti i piti više puta dnevno po šolju čaja.
Jagorcevina (Primula veris L.)
Kao lekoviti deo biljke koristi se: Osušen koren i cvet.
Hemijski sastav: Koren jagorčevine sadrži 5-10% triterpenskih saponina, fenolne glikozide i hinone. Cvet sadrži do 2% saponozida, flavonoide, i enzime. Sveže mlado lišće jagorčevine je bogato vitaminom C.
Upotreba: Za razređenje gustog bronhijalnog sekreta i olakšavanje iskašljavanja. U fitomedicini se koristi cvet kod nervne uznemirenosti, straha, histerije i kod slabosti srca.
Ograničenja u upotrebi: Kod osetljivih osoba može da izazove alergijske reakcije ili tegobe u organima za varenje.
Način pripreme i upotrebe čaja: Jednu kašičicu usitnjenog korena preliti sa 200 ml hladne vode, zagrejati da proključa, posle 5 minuta procediti i piti 4-5 puta dnevno po šolju čaja zaslađenog medom. Jednu kafenu kašičicu cveta jagorčevine preliti sa 200ml ključale vode, ostaviti da odstoji 15 minuta, procediti i piti 2-3 puta po šolju čaja u toku dana.
´