Svako ko je bio žrtva trovanja hranom zna da nikada ne želi da se to ponovi. To ga čini opreznijim u pogledu načina na koji priprema hranu i šta jede ubuduće.
Ako ste jedan od mnogih ljudi koji su se zakleli da se nikada više neće otrovati hranom, dr Primrouz Friston, viši predavač kliničke mikrobiologije na Univerzitetu u Lesteru, ima nekoliko saveta za vas.
- Kao mikrobiolog, verovatno sam svesnija rizika od infekcija koje se prenose hranom od većine. Evo nekih stvari na koje pazim, otkrila je ona.
- Retko jedem na otvorenom – bilo na piknicima ili na roštilju – jer rizik od trovanja hranom raste kada se hrana iznosi napolju, kaže ona.
- Održavanje ruku čistim kada rukujete hranom ključno je da se ne razbolite, ali koliko često možete da nađete toplu tekuću vodu i sapun u parku ili na plaži? Možete koristiti alkoholne gelove za ruke, oni su bolji nego ništa, ali ne ubijaj sve klice.
Hrana ima tendenciju da privlači leteća bića i jezive insekte, koji mogu da prenesu klice kao što su Ešerihija koli, Salmonela i Listeria u vašu hranu.
Doktorka predlaže da se kvarljiva hrana drži hladnom i pokrivenom kako bi bila bezbedna: - Ako se hrana ostavi da se zagreva na 30°C duže od nekoliko sati, klice će se udvostručiti. Ukoliko planirate da roštiljate u prirodi, meso treba temeljno da prokuvate pre polaska, a termometar za meso je dobra investicija da se izbegne trovanje hranom. Nemojte jesti meso ako je njegova unutrašnja temperatura manja od 70 C.
Dr Friston takođe predlaže izbegavanje bifea.
- Veoma pazim na mikrobiološku bezbednost toplih i hladnih bifea. U zatvorenom prostoru hrana može biti izložena kontaminaciji insekata, prašine i pre svega ljudi. Trovanje hranom je, stoga, neizbežan rizik kada se večera u bifeu. Kontaminacija dolazi od toga što posetioci dodiruju hranu, a klice se mogu širiti kijanjem ili kašljanjem u blizini hrane.
Postoje neke namirnice koje ona nikada ne jede, a sirove školjke poput ostriga su jedna od njih: - To je zato što su ostrige hranilice filtera i mogu da koncentrišu klice, kao što su Vibrio i norovirus, u svom tkivu. Ostrige zaražene Vibrio-om ne izgledaju ili mirišu drugačije, pa je teško učiti kontaminaciju. Američki centri za Kontrola i prevencija bolesti procenjuje da se oko 80.000 ljudi zarazi Vibrio infekcijom od sirovih ostriga, a samo u SAD 100 ljudi umre od vibrioze svake godine.
- Takođe je moguće dobiti trovanje hranom ako jedete bilo koju sirovu školjku ( jedem samo dobro kuvane školjke jer toplota efikasno ubija štetne klice.
Salate u vrećicama su još jedna problematična hrana. - Utvrđeno je da zelena salata koja je upakovana u plastične kese može sadržati klice kao što su Ešeriihija koli, Salmonela i Listeria.
- Većina salata u vrećicama je bezbedna ako se čuvaju u frižideru, dobro operu pre upotrebe (čak i salatu spremnu za jelo treba oprati) i jesti što je pre moguće nakon kupovine.
Ona preddlaže i redovno proveravanje roka trajanja i miris: - Za kvarljivu hranu redovno proveravam rok upotrebe, ali ako je i pre isteka roka čudna i pakovanje hrane izgleda natečeno, ili kada se otvori hrana izgleda ili miriše drugačije nego što se očekivalo, bacam je u kantu.
Nikada ne koristi iste daske za sečenje za sirovu i kuvanu hranu, pere ruke pre i posle bilo čega. Jedna on danjuvažnijih stvar koju ona nikada ne radi je da ponovo zagreva kuvani pirinač.
- To je zato što nekuvani pirinač može sadržati spore Bacillus cereus. Iako se ćelije Bacillusa ubijaju kuvanjem, spore prežive. Ako se pirinač ostavi da se ohladi i odstoji na sobnoj temperaturi, spore prerastu u bakterije , čiji će se broj brzo povećati jer je pirinač dobar medijum za kulturu Bacillus na sobnoj temperaturi. Bacillus uzgajan u pirinču može proizvesti toksine koji, u roku od nekoliko sati od gutanja, mogu izazvati povraćanje i dijareju koja traje do 24 sata.