Bolesnom detetu je ta podrška još važnija, a posebno kada detetovo oboljenje zahteva promene u načinu života.
Najbolji primer podrške detetu jeste da se porodica drži na okupu, da bude snažna, da oni svojim primerom i promenom načina ishrane, koji nije uvek ograničavajući u smislu zabrana, ali jeste motivišući, pokažu da ga podržavaju, kaže pedijatrijska sestra Svetlana Tomić, zaposlena u Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine. Ona ističe da ako kompletna porodica promeni način ishrane, promeni način života, pa se pritom i šira porodica i rodbina tome prilagode, oni toliko pomažu detetu i to je nešto što ne može da zameni ni jedan poklon koji vi donesete detetu kada dobije dijabetes, nego kada ono vidi da vi učestvujete u načinu života koji je ono prinuđeno da vodi. Dijabetološki savez i udruženja pružaju takođe podršku obolelima od dijabetesa, ali deci ništa ne može da zameni podršku najbližih.
Najmlađi pacijet je bio star svega tri nedelje
Na pitanje koliko je godina imao njen najmlađi pacijent, sestra Svetlana odgovara da je njen najmlađi pacijent je bila beba od svega tri nedelje starosti, što samo pokazuje da se dijabetes može pojaviti u bilo kom uzrastu. Tehnološkim napretkom i savremenim tehnikama, sada je mnogo lakše kontrolisati i sprovoditi samoregulaciju u kućnim uslovima. Za najmlađe pacijente je važno što sada postoji terapija putem najsavremenijih insulinskih pumpi, što im omogućava da vode normalan život i postižu željene rezultate na svim poljima.
Kako sestra Svetlana vidi uslove u lečenju dijabetesa, kako deca to podnose, šta je važno u terapiji i šta treba da se unapredi, pogledajte u ovom videu.