Dok jedemo i varimo obrok, više krvi odlazi u želudac i creva. Zbog toga u ostatku tela ima manje krvi, što se kod nekih ljudi manifestuje kao umor ili lagana vrtoglavica. No, naš organizam je ipak mnogo sofisticiraniji, jer se ne radi samo o količini pojedene hrane, već i o tome šta smo pojeli. Istraživači već godinama pokušavaju da pronađu vezu između hrane i pospanosti i koliko god da su napredovali, još uvek većinu toga ne mogu objasniti.
Već godinama se zna da su obroci s neuravnoteženim hranljivim vrednostima, poput onih bogatih masnoćama i ugljenim hidratima, povezani s osećajem umora, dok to nije slučaj s obrocima bogatim proteinima.
Nemojte se prejesti!
Pazite na veličinu porcije. Ne žurite s jelom, dajte vremena vašem telu tokom obroka da podigne prirodni nivo hormona leptina, koji smanjuje osećaj gladi i zapravo je odgovoran za apetit. Otkako je otkriven, naučnici pokušavaju da ga upotrebe za lečenje gojaznosti, jer deluje na specifične centre u mozgu koji stvaraju ili blokiraju potrebu za hranom.
Ukoliko leptin pravilno prosleđuje informacije mozgu o tome koliko u organizmu ima masti, suvišni kilogrami neće se gomilati, jer neće biti pojačane potrebe za kaloričnom hranom. Kod negojaznih ljudi funkcija leptina je očuvana, oni nemaju pojačanu želju za određenom hranom niti preteruju sa količinom. Za razliku od njih, većina gojaznih je neumerena, pošto je delovanje leptina narušeno, pa njihov mozak ne dobija na vreme informaciju da su siti.
Pazite da vam obrok bude uravnotežen
Zamenite životinjske zasićene masnoće biljnima i morskima (omega-3). Ne zanemarujte povrće, žitarice, voće, mlečne proizvode… Zapravo, ne zanemarujte nijednu prehrambenu grupu, jer su vam sve potrebne za zdravo funkcionisanje organizma.
Izbegavajte izležavanje nakon glavnog obroka
Kada vam se hrana slegne u želucu, idite u šetnju, tako ćete lakše regulisati nivo šećera u krvi.