Neprospavane noći, slabljenje imunološkog sistema ili prejedanja, već su poznate posledice stresa, ali nisu jedine. Stres može da utiče na mentalno i fizičko zdravlje i da stvara probleme koje možda ne očekujete.
Psiholog Rozalinda S. Dorlen otkrila je neke od iznenađujućih načina na koje stres može da se odrazi na vaš organizam.
Ako vam je teško da se fokusirate, stres možeda bude krivac za to, kaže Dorlen.
Stres i anksioznost mogu da vam ometaju pažnju i vašu sposobnost pamćenja.
Studija iz neurologije pokazala je da odrasli sa višom nivoom kortizola, hormona stresa, pokazuju oštećenu memoriju i manji moždani volumen.
- Kožne reakcije poput osipa ili akni izgledaju kao kolateralna šteta koju ljudi dožive u trenucima ekstremnog stresa - kaže Dorlen.
- Stres dovodi do toga da naša tela stvaraju hormone poput kortizola i epinefrina, koji aktiviraju kožne žlezde za stvaranje masnoće, što može biti uzročnik akni i drugih stanja povezanih sa kožom - kaže ona.
- Tokom stresnog perioda skloni smo zanemarivanju naših rutina, što može da utiče na osetljivost kože - objašnjava Dorlen.
- Pojačani ili hronični stres može da utiče na nivo hormona u našem telu, stvarajući veće količine kortizola i epinefrina, a jedna od nuspojava je i smanjeni seksualni interes ili želja - kaže Dorlen.
Razmislite o tome: Ako je vaše telo u stalnom reaktivnom stanju bega ili borbe, straha ili paralize zbog stresa, ti uslovi nisu baš pogodni za razmišljanje o intimnom životu.
Istraživači su zaključili da psihološka distrakcija i povećan nivo kortizola imaju ključnu ulogu u toj situaciji.
Ali fizički efekti stresa mogu da budu negativni i za muškarce.
- Dugoročni efektii stresa mogu da suze i ograniče protok krvi, što je jedan od niza faktora povezanih sa erektilnom disfunkcijom - smatra Dorlen.
Napetost u vratu, leđima ili ramenima takođe su posledica stresa.
- Mišići su zategnuti kako bi se zaštitili od povrede tokom stresnih stanja, tako da nećete moći da se opustite ako je stres neprekidan - objačnjava Dorlen.
A da stvar bude još gora, stres i anksioznost mogu da pojačaju vašu percepciju mišićne boli i mogu da smanje vašu sposobnost suočavanja s njom.
Razdražljivost je čest simptom hroničnog i dugotrajnog stresa, smatra Dorlen.
To može da bude povezano sa hemijskom reakcijom vašeg tela na stres. Kad vaše telo oslobodi hemikalije kao odgovor na uočenu pretnju, vaše srce i disanje se ubrzavaju i pomažu vam da krenete u akciju.
Ovo je ljudima nekada moglo da pomogne da pobegnu kada su u opasnosti, ali danas bi to moglo da izazove osećaj napetosti, razdražljivosti, čak i besa.
Svako ko je ikada iskusio „želučanu nervozu“, zna da stres može da ima veliki uticaj na gastrointestinalni trakt.
Hroničan stres može da prouzrokuje niz probavnih komplikacija, uključujući bolove u trbuhu, zatvor ili dijareju, ističe Dorlen.
Razlog tome je to što su vaša creva i nervni sistem u stalnoj komunikaciji. Toliko su blisko povezani da se creva često nazivaju „drugim mozgom“.