Postoje razne navike kod ljudi, jedni vole prvo ujutro da popiju toplu vodu, popiju kafu, drugi da zapale cigaru, dok neki bez doručka ne mogu da zamisle početak dana, što je i najzdravije.
Ipak, mnogo je onih koji preskaču doručak, a razlozi za to su mnogobrojni. Neki nisu veoma gladni ujutru, što je uobičajeni rezultat jedenja obilnog obroka uveče, drugi razmišljaju da će im, pošto nisu gladni, preskakanje doručka pomoći da smršaju.
Takođe, ima i onih koji ne stižu da uzmu svoj doručak na vreme, jer su stalno u nekoj žurbi. Time što preskaču svoj doručak zapravo misle da su dobili nešto od vremena, ali stvarnost je nažalost obično drugačija.
Preskakanje doručka skraćuje životni vek.
Doktori Nedra Belok i Lester Breslou bili su među prvim istraživačima koji su otkrili kojih 7 faktora načina života utiču na dužinu života ljudi. U njihovom klasičnom istraživanju učestvovalo je približno 7.000 osoba koje žive u okrugu Alameda, u Kaliforniji, kod kojih su utvrdili da postoje ovih 7 faktora koji produžuju životni vek.
7 faktora koji produžuju život:
Kao što možete videti, među faktorima koji utiču na dugovečnost nalazilo se i redovno doručkovanje. Broj ovih navika koje je osoba upražnjavala imao je ogroman uticaj na njihovu dužinu života. Posle 9 godina, broj navika zdravog stila života koje je osoba upražnjavala bio je direktno srazmeran verovatnoći njihovog umiranja.
Oni koji nisu redovno doručkovali imali su 50% povećan rizik od smrti u poređenju sa onima koje su redovno doručkovali. Zanimljivo je da je u ovoj grupi starijih Amerikanaca dug život podjednako zavisio od dobrog doručkovanja, kao i od uzdržavanja od pušenja i redovnog fizičkog vežbanja.
Još jedna zabluda koja važi za preskakanje doručka je da ono doprinosi smanjenju telesne težine. Međutim, istina je da doručkovanje treba da bude deo bilo kog programa za mršavljenje.
Studije su pokazale da doručak pruža još jednu korist. Odrasle osobe mogu da smanje rizik od infarkta redovnim doručkovanjem. Krvne pločice, telesne ćelije za zgrušavanje krvi, postaju “lepljivije” ujutru pre doručka.
To povećava težnju ka formiranju krvnog ugruška tokom jutarnjih časova.
Ako se takav ugrušak javi u srčanim krvnim sudovima, rezultat je infarkt. Kao što je očekivano na osnovu ove fiziologije, većina srčanih udara se odigrava između 7h i 12h pre podne. Doručkovanje može da pomogne da krvne pločice postanu manje lepljivije i da se na taj način umanji rizik od jutarnjih srčanih udara.
Dobre navike pri doručku su takođe suštinske za maksimalnu efikasnost, i mentalnu i fizičku, naročito tokom kasnijih jutarnjih časova. Osobe koje doručkuju ispoljavaju bolja raspoloženja i poboljšane naučne sposobnosti.