Svi znamo za poslovice da je smeh lek, da treba udariti brigu na veselje, da…, ali neka su vremena kada nam baš i nije mnogo do smeha, zar ne? Pa ipak, smejemo se i u doba korone. Čemu, zbog čega, kako nam je, ipak, ponekad do smeha?
Postoje mnogi načini da se ljudi zaštite i odbrane od nekih neprijatnih osećanja. Takvih osećanja ima u životu svakog od nas, a ovaj period zaista je njima bremenit. Napeti smo, uplašeni, nervozni, nekad ljuti, neizvesnost vreba, postoje lične i kolektivne brige, egzistencijalna zabrinutost, osećanje osujećenja zbog ograničenosti kretanja svuda u svetu, pa i kod nas, želja i potreba da nam se vrate naši životi.
Mehanizmi odbrane
Neprijatne situacije mobilišu načine na koje se od njih branimo. U nauci koja se bavi dušom, ti načini se zovu mehanizmi odbrane. Oni su u nekom smislu univerzalni, ali svako od nas ima neke, specifične, baš za svoju ličnost. Neki mehanizmi označavaju se kao jednostavni, neki kao složeniji. Smeh spada u onu vrstu odbrana koju ipak često srećemo. Postoje teške situacije u kojima nas nešto gotovo tera da se smejemo. Na primer, kada vas obuzme smeh, a na groblju ste? To je jedna od situacija kada se smehom branimo od straha od smrti. Neprimereno, slažem se, ali u tom momentu čuva dušu da se ne uruši.
Korona nam je oduzela mnogo toga, a donela strahove različite vrste. Naravno, strah od bolesti je prisutan i ne baš bez razloga. Većina se pridržava preporuka, ali istini za volju, po nečemu smo slični drugim ljudima širom sveta. Osim tamo gde su kazne drastične, ostali, u skladu sa poimanjem opasnosti, rade ono što im je manje ili više prihvatljivo.
Društvene mreže usijane su od razmene različitih poruka, klipova, linkova. Među njima ima kritičnih, kritizerskih, besnih, ogorčenih, lepih, prijateljskih, umetničkih, ali i zaista baš duhovitih. Onako, da se do suza nasmejete.
Smejali smo se, u početku, šalama na račun kovida. Smejući se, pokušavali smo da se rasplašimo. Nismo uspeli da oteramo strah, iako smo se baš smejali. Potom, eto smeha na račun prognoza svetskih i naših stručnjaka o tome kako da se ponašamo i koliko će ova nevolja da traje, ali taj smeh je kratko trajao. Postajalo je sve ozbiljnije i ozbiljnije. Onda smo se smejali šalama na račun različitih starosnih grupa. Uveseljavali su nas klipovi sa dečicom koja su uvek neodoljiva, ali i šale na račun starijih koje su zaista bile urnebesno smešne. Naročito kada ste u toj starosnoj grupi i prepoznajete istinitost toga što tu piše. Kako su penzioneri bili neka vrsta zaštićenih „belih medveda”, a u stvari, na njihov užas, potpuno izolovani, smeh je bio lek da se to premosti.
Šale na račun (ne)podnošljivosti partnerskog života u izolaciji bile su neodoljive, ali i pomalo zastrašujuće.
Gorak smeh
Partnerski odnosi bili su među hitovima, šale na račun (ne)podnošljivosti partnerskog života u izolaciji bile su ujedno neodoljive, ali i pomalo zastrašujuće. Stigle su na red i životinje s karakteristikama toliko sličnim našim. Smejali smo se klipovim iz starih filmova ili pozorišnih predstava, koji su napravljeni kao da su snimani sada, u ovom trenutku. Bilo je smeha na račun izolacije i prevazilaženja ili nadmudrivanja ovakve situacije. Bilo je i gorkog smeha u odnosu na nešto što bi se zvalo crni humor.
Primetili ste, verovatno, da su se neke šale prevodile sa stranih jezika na naš i obrnuto. Smeh je postao univerzalni lek za stanje u kome smo se svi, bez naše volje, našli. Neverovatno je koliko su se ljudi šalili na svoj račun, od toga koliko jedu za vreme izolacije, koliko im nedostaju kafane, društvo, neki bliži kontakti. Bilo je i šala na račun onih koji su sami i koji svoju samoću ispunjavaju putem društvenih mreža. Šalili smo se, ukratko, na svoj i tuđ račun, šalama kojima smo se smejali, ali i onima koje su terale na razmišljanje. Verovatno se i vama umnožio spisak onih kojima ste odmah prosleđivali poruke i klipove koji su vam stizali. Odjednom je tu bila čitava armija ljudi sa kojima inače niste u kontaktu, ali su nekako iskrsnuli iz nekog mraka vašeg mobilnog telefona ili kompjutera i postali sastavni deo vašeg života.
Smeh nam je pomogao da depresivnost držimo pod kontrolom, da damo neki smisao besmislu u kome se našla planeta, da razbijemo strah, unesemo vedrinu, ponovo uspostavimo kontakte sa ljudima sa kojima smo se nekada družili. To što se zajedno smejemo čuva nas u nekom nevidljivom zagrljaju sa svima onima kojima je isto kao nama. Dakle, mi smo na taj način deo zajednice sa istom mukom. Tako se muka lakše podnosi.
Ostatak teksta pročitajte na tosamja.media.