Spadate li u kategoriju judi koji uvek paze šta će staviti u usta i izbegavaju slaninu ili neko drugo masno meso? Od sada ne morate toliko da se brinete, studije su pokazale da morski plodovi sadrže više holesterola od slanine, i da ona može biti i veliki saveznik tokom dijete.
- U slanini ima samo 2 odsto loših nezasićenih masti, a mononezasićenih masnih kiselina ima tri puta više nego što ih ima u morskim plodovima - istakla je nutricionista i dijatetičar Milka Raičević za RTS.
Neobična je i preporuka ovog dijetetičara da je slanina korisna čak i za one koji drže dijetu.
- Naš organizam je računar. On zna kako se namučio da sačuva tu masnoću. Sledeći put kada krenete na dijetu, on skuplja, ne dozvoljava da se to lako pusti iz organizma - naglasila je Raičevićeva.
U nastavku vam nudimo nekoliko teorija zašto bi bilo dobro da često jedete slaninu.
1. Uopšte nema ugljenih hidrata, što je dobro jer zapravo oni debljaju, a ne masti. Pogrešno je mišljenje i da ugljeni hidrati daju energiju organizmu, a istina je zapravo da su masti za to takođe zaslužne.
2. Bogata je proteinima, koji je inače ključan sastojak za održavanje velike količine energije, a bitan je i za kosu, nokte i kožu.
3. Odlična je u borbi protiv mamurluka.
4. Pruža osećaj sitosti. Slanina sadrži visok nivo zasićenih masti, pa ćete duže biti siti nego kada biste jeli ugljene hidrate.
5. Bogata je vitaminom B, zaslužnog za jačanje imuniteta. Sadrži 65 odsto dnevnog unosa tiamina, 47 odsto niacina (vitamin B3) i po 38 odsto vitamina B12 i cinka. Dakle, zaboravite razne mulitvitamine i posegnite za slaninom.
6. Slaninu su jeli i praljudi. U poslednje vreme na dobrom glasu je paleo dijeta, koja podrazumeva unošenje voća, povrća i mesa. Naši preci su sve to unosili, a ponajviše i slaninu.
7. Vrlo je jednostavna za pripremu. Ukoliko volite prženu, možete je čak i u mikrotalasnoj pećnici napraviti.