Savremeni brzi tempo života, izlaže čoveka 21. veka, velikim naporima stalnog prilagođavanja svakodnvenim stresnim situacijama, čovek se oseća usamljenim i nesigurnim za svoju egzistenciju, što izaziva i anksioznost i depresiju.
Depresija se razlikuje od uobičajenih fluktuacija raspoloženja i kratkotrajnih emocionalnih reakcija na stres. Takođe se razlikuje i od tuge koja se javlja kao normalna reakcija na različite događaje i pomaže u prevazilaženju onoga što se dogodilo. Ono što karakteriše depresiju, a što je ključna razlika u odnosu na normalnu tugu su: intenzitet i trajanje, odnosno depresija je konstantna i surova, utiče na kognitivno i emocionalno doživljavanje i tumačenje.
Međutim, isitina je da nije svaka depresija ista niti funkcioniše po istim principima.
Depresiju prepoznamo tek kada se osoba (ili mi) potpuno zatvori u sebe, nema elana ni za šta i konstantno je mrzovoljna.
Međutim, postoji i ona druga depresija, gde čovek svakodnevno obavlja svoje obaveze, izlazi, zabavlja se ali kad ostane sam preplave ga negativne emocije zbog kojih ostaje paralisan, za bilo kakve kućne aktivnosti - to se naziva funkcionalna depresija.
Funkcionalna depresija je opasna isto koliko i "obična" depresija, iako čovek ne pokazuje nikakve spoljašnje simptome, unutrašnji mogu imati mnogo jači intenzitet i mogu mnogo brže i jače razoriti osobu "iznutra".
Onog trena kada osoba koja pati od funkcionalne depresije ostane sama ili uđe u kuću, toj osobi je jako teško da obavi neke obične stvari poput toga da se presvuče, istušira, skine šminku, spremi sebi jelo, itd.
To su oni momenti kada vam nije jasno kako je sve super dok ne zateknete sebe kako sedite celo popodne i noć na kauču i osećate se potišteno, prazno, umorno i sve što treba da se uradi u tom trenutku predstavlja poteškoću - pa čak i to da se npr. sa kauča prebacite u svoj krevet i tamo spavate.
Depresija, u kliničkom smislu, NIJE loše raspoloženje, lenjost, znak slabosti ili tuga - već predstavlja ozbiljan problem i jako je važno da se tretira na vreme.
Nekada nije lako priznati sebi da nismo okej - pogotovo kada postoji tako velika stigma kada je reč o mentalnom zdravlju. Međutim, kao što kada imate problem sa fizičkim zdravljem idete kod lekara, isto je tako važno da i kada imate problem sa mentalnim zdravljem potražite pomoć - jer rešenje postoji.
Nekad je situacija ozbiljnija nego što smo svesni, pa u proces lečenja može biti uključen i psihijatar koji će vam prepistati određenu terapiju, medikamentima. Mnogima to umesto da bude "vetar u leđa", još se više zatvore u sebe ubeđujući se da su "bolesni" i da im "spasa nema". To nikako ne sme da vas obeshrabri, već da vam bude pomagalo u vidu "trećeg točkića na biciklu", dok se ne podestite da vozite bicikl ponovo.
Prva asocijacija na psihološko savetovanje, psihoterapiju, jeste da nju mogu praktikovati samo bogate osobe, jer je ona veoma skupa. To nije istina!
Terapija se kreće u rasponu od 1000 do 5000 din, u zavisnosti od psihologa do psihologa. Taj novac koji budete uložili u savetovanje shvatite kao i kad odete sebi da priuštite novi komad odeće ili se nečim lepim iznenadite.
Međutim, ukoliko ste zdravstveno osigurani imate priliku da se lečite i bez novčane nadoknade u svom Domu zdravlja.
I da - brzog rešenja nema, rad na problemima sa mentalnim zdravljem proces je koji zahtevan, ne baš lak i traje dugo. Rezultat tog procesa može da bude jako značajan za vaš život i dalje funkcionisanje u istom.