RUSIJA OPKOLJAVA AMERIKU: Patrole na atlantskoj, pacifičkoj i obali Meksičkog zaliva

Evropski analitičari su složni da Rusija pokazuje svoje vojne mišiće Americi. Evropska mreža za liderstvo je nedavno objavila izveštaj u kojem se navodi da se, od početka krize u Ukrajini ove godine, "vidljivo povećao intenzitet i težina incidenata između vojski i bezbednosnih agencija Rusije i Zapada". Štaviše, u proteklih osam meseci se u svetu dogodilo 11 težih incidenata "agresivnije ili neuobičajeno provokativne prirode, uz visok rizik od eskalacije."

"Iako je direktan vojni sukob dosad izbegnut, mešavina sve agresivnijeg stava Rusije i spremnosti Zapada da pokaže odlučnost povećavaju rizik od nenamerne eskalacije i opasnosti da se izgubi kontrola nad događajima", navodi se u istraživanju.

Kada je reč o Rusiji, njeni strateški bombraderi će u narednom periodu patrolirati u blizini obale SAD i iznad Karipskih ostrva i Meksičkog zaliva, najavio je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu.

''U sadašnjim okolnostima moramo da pojačamo naše vojno prisustvo u zapadnom Atlantiku, istočnom Pacifiku i Meksičkom zalivu'', izjavio je ministar Šojgu, koji pritom dodaje da je naredio da se ''poboljša stanje i servis flote strateških bombardera''.

Kada se baci pogled na svetsku kartu odmah se uočava da je Šojgu, govoreći o regionima gde će patrolirati ruski strateški bombarderi, mislio na najbliži komšiluk SAD. Reč je o istočnoj i zapadnoj obali, dok na Meksički zaliv izlaze južne države: Florida, Alabama, Misisipi, Luizijana i Teksas, piše današnja ''Politika''.

Vašington je prilično opušteno reagovao na najavu iz Moskve.

''Poslednjih meseci uočen je povećan broj letova u blizini Severne Amerike. Znamo da postoji potreba da se izvode rutinske vojne vežbe. Neophodno je da one budu u skladu sa međunarodnim pravom i da se vodi računa o bezbednosti brodova i aviona u tom području'', izjavio je predstavnik za štampu Bele kuće.

Međutim, komentarišući rečenicu ruskog ministra odbrane da su u sadašnjoj situaciji takve akcije neophodne, američki zvaničnik bio je neuporedivo oštriji. ''Smatramo da je sadašnji nivo bezbednosti zadovoljavajući i da ne daje povod za takve provokativne i potencijalno destabilizirujuće aktivnosti'', izjavio je predstavnik za štampu Bele kuće.

Svakako, kada je reč i potencijalno ''destabilizirajućim aktivnostima'', zvanična Moskva ima sasvim drugačiju viziju događaja.

U pravi plan svakako spadaju kriza u Ukrajini, dalje širenje NATO saveza na Istok kao i uvođenje ekonomskih sankcije protiv njenih privrednih subjekata i građana. U takvoj situaciji, sasvim je razumljivo da Rusija nastoji da ''izjednači igralište'' i odgovori na akte, za koje smatra da su upereni protiv nje, istom merom. Jačanje njenog vojnog pristustva u tradicionalno ''američkoj zoni interesa'' je upravo veliki deo tih protivmera.

Još je u februaru ruski ministar odbrane Sergej Šojgu najavio opredeljenost Moskve da proširi svoje vojno prisustvo izvan državnih granica. Jedna od zacrtanih mera je i izgradnja vojnih baza u prijateljskim državama, kao i dobijanje dozvole da u njih uplovljavaju ruski vojni brodovi. Šojgu je tada nabrojao da Rusija pregovara o izgradnji pomorski baza sa: Vijetnamom, Singapurom, Sejšelskim ostrvima, Venecuelom, Nikaragvom i Kubom.

Ovo, takođe, šalje jasan signal da pojačano rusko vojno prisustvo u svetu ima i pomorsko ''lice''. Podatak da je u blizini obala Australije uočen manji ruski konvoj od četiri broda, zabrinuo je mnoge njene zvaničnike. Reč je o krstarici ''Varjag'', razaraču ''Maršal Šapošnjikov'' i dva broda za snabdevanje iz sastava ruske pacifičke flote. Brodovi su krenuli 23. oktobra iz Vladivostoka i sada se nalaze blizu Australije, ali u međunarodnim vodama, navodi današnja ''Politika''.

Govorilo se da je njihov dolazak zapravo odgovor Rusije na incident tokom samita APEK-a u Pekingu, gde je australijski premijer Toni Abot optužio Putina rekavši da Rusija snosi deo odgovornosti za obaranje malezijskog aviona iznad Ukrajine, u kojem je stradao i veliki australijskih državljana, zahtevajući pritom izvinjenje. Podatak da su ruski brodovi isplovili još 23. oktobra iz Vladivostoka ruši tu priču.

Daleko ozbiljnija verzija događaja kaže da Rusija ovim potezom zapravo nastavlja da jača svoje vojno prisustvo u regionima gde se najviše i pojavljuju ruski zvaničnici. Tako je zabeleženo da su ruski vojni brodovi bili u blizini Singapura 2009. godine u vreme održavanja samita APEK-a. Slično je bilo i 2010. godine kada je tadašnji predsednik Rusije Dmitrij Medvedev bio u poseti San Francisku. Ovaj put domaćin međunarodnog samita je Australija, tačnije Brizbejn.

Pogledajte još:

- Analiza: Da li je moguće vojno poraziti SAD?

- Šta se krije iza gomilanja NATO snaga u Evropi?

- KOMANDANT NATO: Rusi nam poručuju da su velika sila