Uz pomoć BAKTERIJA putevi bi uskoro mogli sami da pune RUPE!
Kao što smo videli da novi mobilni telefoni dolaze sa plastikom koja može sama da popravi sićušne ogrebotine, naučnici koriste sličan recept da naprave materijale koji bi nas rešili velikog problema rupa na putevima. Jedan od načina je dodavanje čeličnih vlakana u asfalt, što može da zakrpi male rupe uz toplotu. No radi se i na posebnoj bakteriji u betonu koja bi mogla da zatvara pukotine čim se otvore. Sve bi ovo moglo da učini puteve puno sigurnijima za vožnju.
Sprečite LOPOVE da vam ukradu AUTO pomoću STAROG MOBILNOG TELEFONA: 12 genijalnih TRIKOVA!
Erik Šlangen sa Univerziteta Delft u Holandiji radi na asfaltu sa čeličnim vlaknima, koji bi se popravljao prolaskom mašine sa elektromagnetskom indukcijom. To bi, pomoću zagrevanja zatvorilo pukotine, a ovakav način popravke saobraćajnica ne bi tražio zatvaranje saobraćaja i krpljenje. Šlangen svoju metod testira na 12 različitih puteva, a najstariji je otvoren 2010. godine. Međutim, kaže da će proći još nekoliko godina pre nego što se vidi razlika jer i običan asfalt je dobar barem 7 do 10 godina. Iako je taj asfalt 25 posto skuplji, ceste bi bile dvostruko trajnije, što bi Holanđanima uštedelo 90 miliona evra godišnje. Pod uslovom da svi putevi imaju ovaj materijal. Druga prednost čeličnih vlakana je i ta što takav put postaje provodnik pa bi mogao da se koristiti za punjenje električnih automobila, što planiraju da testiraju.
Drugi čest materijal u saobraćaju je beton, koji lako puca, zbog čega se dodaju čelične šipke kako bi beton postao puno jači. Međutim, kod pucanja betona, voda ili so iz hemikalija protiv zaleđavanja ulaze u pukotine i uzrokuju koroziju gvožđa što oštećuje cele betonske konstrukcije poput mostova. Jedan od načina borbe protiv toga je dodavanje bakterija koje nisu štetne za ljude, a proizvode kalcijum karbonat te na taj način mogu da popune pukotine kako se javljaju. Šlangen pojašnjava da bakterije u prirodi mogu da žive više od 200 godina, zbog čega je njegov tim razvio tehniku kojom bi ih ubacili u beton gde bi nadživele životni vek konstrukcija.
Međutim testiranje tog materijala je teže jer ako ne radi, rezultat može da bude prava katastrofa. U SAD-u i Evropi regulative su posebno stroge, ali interesovanje pokazuju zemlje poput Kine, piše Daily Mail.