ELEKTRIČNA VOZILA POD LUPOM: Pred Evropom izazovna vremena, u Srbiji EV "statistička greška"
Ruku na srce, statistiku bi mogli da izvade hibridna vozila.
U Srbiji je registrovano oko 2,9 miliona vozila, od čega najveći deo čine "dizelaši". Sa druge strane, električna vozila čine manje od jedan odsto voznog parka u Srbiji.
NEVEROVATNO: Evo kako je automobil uspeo da pobedi avion u trci kroz Nemačku
OPREZ: Ovo su najopasnije zemlje za vožnju u čitavoj Evropi
NOVITET: Nivo količine alkohola u organizmu moći ćete da proverite na pametnom telefonu
Automobila koji idu na dizel u Srbiji je, prema podacima zaključno sa 2022. godinom, bilo je oko 1,76 miliona, rekao je Milan Lončar iz AMSS-a na 10. simpozijumu "Emobility", u organizaciji slovenačkog "Emobility-ja", i srpskog "Vozim na struju".
Iza dizelaša, idu benzinci - njih je registrovano nešto više od 906.000, dok je vozila koja idu na tečni prirodni gas (LPG) oko 190.000. Daleko iza, nalaze se vozila koja pokreće komprimovani prirodni gas - njih je svega oko 14.400.
Ono što je izdvojeno kao posebna kategorija, međutim, i što pokazuje da Srbija (još) izgleda nije u potpunosti spremna za električna vozila, jeste to što je, prema podacima do 1. novembra ove godine, registrovano samo 2.136 EV.
Ruku na srce, statistiku bi mogli da izvade hibridna vozila, kojih je do 1. novembra ove godine registrovano oko 17.800, što ne zvuči toliko loše.
Kada govorimo o "polovnjacima", u 2023. godini je iz uvoza stiglo oko 1.750 polovnih hibrida, kao i svega 443 polovna EV.
Kakvo je stanje u Evropi?
Kada pogledamo nešto širu sliku, proizvodnja i čitav ekosistem koji prati električna vozila u Evropi idu nabolje, ali evropski proizvođači EV moraće ozbiljno da zasuču rukave kako bi zadržali svoje mesto pod suncem i izborili se sa izazovima koji su sve brojniji. Na ovaj način, najbolje bi se mogla sumirati zapažanja govornika nakon prvog dana simpozijuma.
Problemi označeni u ovom sektoru kao ključni, mogu se izdvojiti u nekoliko kategorija. Prvo, tu su propisi EU koji su podložni čestim promenama i ne pružaju dovoljnu stabilnost radi planiranja (npr. ublažavanje Euro 7 norme).
Zatim, tu su (ne)preduzimljivost samih proizvođača, i na kraju, ali ne i najmanje bitno - neophodno je poraditi na razvoju infrastrukture. Pritom se ne misli samo na punjače, već, na primer, i na dobro pripremljene električne mreže koje mogu da izdrže sve veća opterećenja.
Da se na ovome u Evropi ipak ozbiljno radi, i da postoji motiv za to, potvrđuje i jedna zanimljivost: Poljska je druga zemlja na svetu po proizvodnji litijom-jonskih baterija, koje su "srce i duša" električnih vozila, ali i mnogih elektronskih uređaja.
Istina, Kina zauzima 77% globalnog tržišta, ali Poljska je sledeća. Zatim slede SAD, Mađarska i Top 5 zaključuje Nemačka.
Maćej Mazur je predsednik AVERE, krovne organizacije koja okuplja stručnjake za elektromobilnost iz čitave Evrope, i direktor Poljske asocijacije za alternativna goriva (PSPA).
Mazur upozorava da bi ova laskava titula najvećih u Evropi uskoro mogla da isklizne iz ruku Poljaka i pređe u Nemačku, ali da je to svejedno veliki uspeh za ovu centralnoevropsku zemlju.