OGROMAN PROBLEM: Automobili i zagađenje - kako da se da se pobrinemo za naših 20%
Nije lako disati ovih dana...
Automobilski izduvni gasovi ne predstavljaju najdominantniji vid zagađenja u Srbiji, ali je on isuviše prisutan, pogotovo u gradovima, da bismo ga ignorisali.
Zagađenje vazduha postaje tema broj jedan tek kada reaguju naša čula - čulo vida i čulo mirisa. Grejna sezona i specifični vremenski uslovi doveli su do toga da zagađenje ovih nedelja možemo da vidimo i osetimo. Tek tada su se upalili alarmi.
Ipak jedan vid zagađenja prisutan je u gradovima preko cele godine, čak i onda kada ga ne primećujemo neposredno a uzrok smo gotovo svi mi, odnosno svi mi koji posedujemo i vozimo motorna vozila. Neko manje, neko više... A žrtve smo bukvalno svi koji udišemo takav vazduh.
KOMŠIJE SE NE ŠALE: Prošle godine kupljeno čak 63.000 hiljade novih automobila, ima i Maseratija
Radili kum i ja... 5.000 DIN! Cenovnik u auto servisu "Bane" NASMEJAĆE vas do suza! (FOTO)
OD NJIH SE NIJE OČEKIVALO: Sony predstavio novi koncept Vision S (VIDEO)
Pre nego što vlasnici automobila skoče i pobune se kako oni nisu ni približno najveći zagađivači, da odmah razjasnimo da ćemo se u tekstu ograničiti samo na taj vid zagađenja jer se u okviru naše sekcije sajta B92 bavimo samo automobilima.
Zagađenje izazvano loženjem uglja - u termoelektranama ili u privatnim kućama, kao i ostali tipovi zagađenja vazduha tema su nekog drugog teksta.
A prema podacima Međunarodnog saveta za čist transport (ICCT), u globalnom zagađenju vazduha drumski saobraćaj učestvuje sa skoro 20%, što i nije tako malo. Treba takođe imati u vidu da je najveći deo ovog zagađenja koncentrisan u gradskim sredinama, gde opet živi najveći broj ljudi, pa je "specifična težina" štetnosti izduvnih gasova motornih vozila znatno veća od proste računice na papiru.
Razvijeni svet je prepoznao ovaj problem i kombinovanim metodama radi na njegovom smanjenju i, kao krajnjem cilju, potpunom neutralisanju. Pritom ne mislimo samo na Zapad - problem zagađenja vazduha ozbiljno su shvatili i u Kini, gde se takođe preduzimaju mere za njegovo rešavanje.
Činjenica da su za to potrebna velika novčana sredstva ne oslobađa Srbiju, kao relativno siromašno društvo, odgovornosti za nedelovanje. Manjak novca jeste otežavajući faktor, ali čini se da su još veće prepreke nedostatak svesti kod stanovništva, nedostatak volje da se počne sa rešavanjem ali pre svega nedostatak sistemskog rešenja i njegove striktne primene.
Dok se zemlje Zapadne Evrope uvođenjem strožih zakona i mera zabrane kretanja u užim centrima velikih gradova postepeno rešavaju automobila sa motorima starijih generacija, podstičući istovremeno kupovinu ekološki prihvatljivijih vozila (sa "plag-in" hibridnim i električnim pogonom) i razvijajući infrastrukturu električnih punjača, čini se da Srbija u tom pogledu ne da tapka u mestu, već i nazaduje.
Nizak životni standard i zastareli propisi koji regulišu uvoz polovnih vozila, kao i nedostatak kontrole izduvnih gasova na tehničkom pregledu, te izostanak oporezivanja najvećih zagađivača i slaba kontrola naplate takozvane "ekološke takse" prilikom uvoza polovnjaka - uzimaju svoj danak.
Prema podacima MUP-a na dan 31. decembra 2018. u Srbiji je bilo ukupno 1.965.060 registrovanih putničkih vozila. Od tog broja, čak 1.700.574 je sa motorima generacije Euro 3 i Euro 4.