OVO MNOGI NE ZNAJU, A VEOMA JE VAŽNO: Morate biti POSEBNO OPREZNI kad vidite ovaj znak na putu
Verovatno ste videli ovaj saobraćajni znak negde na putu, a i ako niste, ni to nije strano. Kao što već možete da primetite, na osnovu izgleda samog znaka, radi se o znaku opasnosti na putu.
Crna tačka, i ako postoji od 1955. godine, svrstana je u novije saobraćajne znakove. S obzirom na ostale novije znakove upozorenja na putu, neki saobraćajni eksperti smatraju trougao sa crnom tačkom bespotrebnim.
Da li znate na šta upozorava ovaj saobraćajni znak?
Ovaj NOVI SAOBRAĆAJNI ZNAK sve je češći na evropskim putevima! Šta on predstavlja?
ZBUNJUJE SVE VOZAČE U SRBIJI! Da li znate šta predstavlja OVAJ saobraćajni znak?
Na šta upozorava "crna tačka"?
Ona predstavlja mesto visokog rizika za vozače i najčešće je to jedna kraća deonica puta, dužine od par stotina metara, gde se učestalo dešavaju opasne situacije ili saobraćajne nezgode sličnih karakteristika u periodu od više godina uzastopno, često sa fatalnim ishodom.
Podela opasnih deonica
Po istraživanjima koje je izvršeno u „Putevima Srbije”, ustanovljeno je da kod nas postoje čak 262 "crne tačke", tj. mesta koja se tako definišu saobraćajnim analizama. One se po stepenu rizika dele u tri grupe. U prvoj, tzv. prioritetnoj grupi su 79 mesta (30 procenata), u drugoj grupi je 106 mesta ili 40 procenata, dok u treću grupu spada 77 mesta, što je opet oko 30 procenata od ukupnog broja. Podela između ovih grupa je zasnovana najviše na osnovu učestalosti nesreća i fatalnih ishoda. Analize su zasnovane na periodu od nekoliko uzastopnih godina, da bi se stvorila preciznija slika prilikom podele na navedene grupe.
Najopasnije deonice na putevima
Crne tačke Srbije su najviše raspoređene duž Ibarske Magistrale (koja je cela praktično jedna velika crna tačka), naročito kod Meljaka zbog pešaka na putu, raskrsnice sa magistralnim putem M-4 kod Ćelija, raskrsnice na putevima kod Ljiga i Latkovića, kod sela Majdan ispod Rudnika i obilaznice kod Čačka. Crne tačke su prisutne i na Smederevskom putu i na deonicama Zrenjaninskog puta u blizini petlje Bačka Topola ka Subotici, petlja Zmajevo-Novi Sad i Temerin kod Feketića. Na pravcu ka Preševu kritičan je potez od Niša do Pojata, gde je potrebno prilagoditi brzinu. Opasnost od odrona i klizišta postoji u Sićevačkoj klisuri i deonici od Vranja ka Bujanovcu i od Bujanovca ka Preševu. Prilikom poslednje sanacije puteva u Srbiji, u prethodnih par godina, detektovane su 54 crne tačke koje će biti otklonjene, a po analizama u poslednjih godinu dana, saobraćajne nesreće su se desile na ukupno 344 mesta.
U zimskom periodu se javljaju dodatne kritične deonice – u Beogradu oko Mosta Gazela, kod Bubanj Potoka i kod Begaljičkog Brda, usponi kod Rušnja i Rudnika, prevoji na Zlatiboru, Tresibabi (put Knjaževac-Niš), Svetinji (put Topola-Kragujevac), na Fruškoj Gori (Iriški Venac), šira područja Crne Trave i Sjenice, prevoj Jaram na putu Brzeće-Kopaonik, na obilaznicama oko Beograda (zbog pojačane gustine saobraćaja).
Kako sačuvati život?
Prvo izbeći tzv. pet faktora rizika – ne voziti u alkoholisanom stanju, prilagoditi brzinu adekvatno stanju puta i gustini saobraćaja, motociklistima su kacige obavezne, obavezno vezivanje pojaseva i iznad svega voditi računa o korišćenju bezbednosne opreme za decu koja zavise od nas.
Takođe, moramo imati u vidu da se stepen rizika višestruko povećava tokom sezone odmora, pa tada treba otvoriti četvore oči. Svake godine tokom letnjeg perioda broj saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom na srpskim drumovima se rapidno povećava, rezultati su mnogih istraživanja. Podrazumeva se da treba povesti dodatni oprez o tehničkom stanju vozila, pogotovo o sistemu signalizacije i kočionom sistemu, pa nemojte da Vas mrzi da skoknete do svog servisera da još jednom sve proverite.
Kao i uvek, treba poslušati savete doktora, koji preporučuju sledeće – pre polaska na put se obavezno odmorite; ako ste u mogućnosti krenite u ranim jutarnjim časovima, jer su tada temperature niže, a samim time je i koncentracija vozača veća; po svaku cenu izbegavajte alkohol ili lekove sa sedativnim dejstvom; nemojte jesti neposredno pred put, jer i varenje utiče na koncentraciju; više puta se odmarajte u toku putovanja; obavezno unosite dovoljno vode da biste sprečili dehidrataciju organizma; a u pauzama pojedite ili popijte nešto slatko.
Za kraj, treba napomenuti da bi kako vozačima, tako i svim putnicima, značajno povećalo bezbednost kada bi nadležni organi objavili tačne lokacije tih kritičnih deonica sa koordinatama, tako da se one mogu uneti u GPS sistem, odnosno putne navigacije kao POI (Point of Interest). Na ovaj način bi putnici bili upozoreni da se približavaju opasnom mestu te bi dodatni oprez svakako bio prisutan.
Nadamo se da će vam ovaj tekst pomoći prilikom budućih putovanja.