NUŽNA PROMENA: Pravi se POSEBNA KONSTRUKCIJA guma za električne automobile
Ima čak četiri razloga.
Godine koje su protekle, a i one koje tek dolaze, donose ogromne razlike u shvatanju mobilnosti i načinu na koji se podrazumevane potrebe stanovništva na ovu temu ispoljavaju i zadovoljavaju od strane konstruktora. Isto važi i za automobilske gume, pa tako novo doba i električni automobili podrazumevaju i nužnost ugradnje specifičnih pneumatika.
SVE BLIŽE SRBIJI: Još jedna država planira da ODUZIMA VOZILA teškim saobraćajnim prekršiocima
MOŽE SKUPO DA VAS KOŠTA! Opasna GREŠKA koju možete da napravite prilikom DOLIVANJA RASHLADNE TEČNOSTI
MATEMATIČARI ISKALKULISALI: Osmislili jedinstveni uređaj za navigaciju za kamiondžije
Jasno, za potrebe ugradnje u električna vozila je bilo potrebno osmisliti gume koje bi bile izrađene uz pomoć fundamentalno različite tehnologije, a Autocar iz Engleske je pisao o tome kako su ovoj temi pristupili čuveni "kaučuk brendovi" Continental, Hankook i Michelin.
Mnogi vozači najčešće biraju najjeftinija rešenja, iako je svima jasno da i ovde važi poslovica "koliko para – toliko i muzike", pa skuplje gume nude bolje karakteristike na polju trakcije, vozne dinamike, dužine kočnog puta, komfora, energetske efikasnosti, brzine habanja… I dok se takvi izbori i mogu podvesti pod slobodno opredeljenje kupca, dotle bi izbor neadekvatnog pneumatika za EV mogao biti veoma skupa greška. Proces konstrukcije gume za električno vozilo je drastično različit od onog kada se kreiraju pneumatici za konvencionalni automobil, a razloga je, kako se i u naslovu kaže, ukupno četiri.
Najpre, elektirčni četvorotočkaši su značajno teži, pa se ovde kao primer mogu navesti bazični Volkswagen ID 3 i ekvivalentni Volkswagen Golf. Model iz segmenta BEV je teži bezmalo za celih 30%.
Zatim, obrtni moment kod elektromobila ume da bude brutalan, čak i kod uvodnih modifikacija. Takođe, on je konstantno na najvišem nivou. Sve to nije osobina većine konvencionalnih četvorotočkaša, pa se ugradnja guma namenjenih "običnim" automobilima, može ispostaviti i kao ta koja je dovela do izrazito skraćenog veka upotrebe (na EV).
Sledeći faktor koji je nužno uzeti u obzir jeste buka. Pošto je pogonski sklop električnog automobila praktično bešuman, u prvi plan dolazi galama generisana kotrljanjem guma i buka od vazdušnih strujanja. Očito je potrebno poraditi na "utišavanju" guma za EV.
Naposletku, bitnu razliku čine i energetska efikasnost i otpor kotrljanju. Dok taj otpor igra ulogu i kod klasičnih automobila koji nose motore s unutrašnjim sagorevanjem goriva, kod električnih vozila je parametar od esencijalnog značaja. Recimo da promene u otporu kotrljanja od samo 10% utiču na autonomiju baterijskog vozila za više od 300 kilometara u odnosu na ono koje pokreće motor SUS.
Proizvođači guma su se izborili sa dodatnom težinom povećanjem nosivosti karkase, a posebno pojačavanjem bočne konstrukcije i upotrebom čvršćih gumenih materijala. Da bi se smanjila potrošnja energenta za pokretanje vozila upotrebljen je i novi sastojak, a sve to vodi i ka 15% nižoj potrošnji.
Dizajn gazećeg sloja, način na koji je raspoređen na površini puta, dizajn unutrašnjih pojaseva, pa čak i perla koja hvata obruč točkova, utiču na otpor kotrljanja, što je nešto o čemu bi inženjeri trebalo da razmišljaju kada razvijaju gume za teže električne automobile koji pored mase, dolaze i s impozantnim obrtnim momentom.
Kod pojedinih premijum proizvođača pneumatika širina bloka gazećeg sloja se već nasumično menja kako bi se buka svela na minimum, a njihov dizajn je sada pod još većom kontrolom. Slojevi pene na unutrašnjoj strani gazećeg sloja takođe pomažu da upija buku od vibracija. Različiti brendovi dolaze i s drugačijim inovativnim idejama kako bi vožnju baterijskog automobila učinili jeftinijim i boljim iskustvom.