Zašto se ne nosi zaštitna oprema na dvotočkašima?

Istraživanja pokazuju da je jul u poslednjih deset godina označen kao mesec u kome strada najveći broj vozača dvotočkaša, jer ih tada i ima najviše na putevima, prenosi RTS.

U Srbiji u toku godine u proseku pogine oko 50 motociklista, što je manji broj u odnosu na 2009. godinu, označenu kao "tamna godina", u kojoj je broj poginulih motociklista bio čak oko 120.

I pored toga što je motociklizam sam po sebi sloboda, ljubav i nešto lepo, postoji i njegova tamna strana. Skoro 70 posto smrtnih ishoda u Evropi u saobraćaju čine ugrožene, ranjive kategorije, pešaci, biciklisti i motociklisti, a 20 posto od smrtno stradalih su motociklisti.

Predsednik Asocijacije za bezbednost motociklista, dr Vladimir Jevtić, rekao je za Jutarnji program RTS da postoji više rizika za nesreće.

"To je pre svega manja masa motocikla od automobila koja povećava 32 puta verovatnoću da se smrtno strada u sudaru s automobilom, nego vozač automobila zbog takozvanog negativnog usporenja koje deluje na motociklistu", ističe Jevtić.

Asistent, doktor Marko Majstorović je plastični hirurg, ali i bajker.

"Pošto sam ja u Tiršovoj, naši pacijenti su mlađi. Imamo sve vrste povreda – od uganuća do smrtnih slučajeva i one zavise od toga da li te osobe imaju zaštitnu opremu ili ne", ukazao je Majstorović.

Upozorio je da ukoliko motociklista nema zaštitnu opremu, u najbezopasnijim slučajevima dolazi do teških oguljotina koje su na nivou opekotina i veoma se teško i dugotrajno leče.

"Najčešće su povrede glave kod osoba koje nisu nosile kacigu i tu se može jasno postaviti granica da li nosite opremu ili ne. Iza toga postoji priča kakve su posledice. Te posledice su teške: od gubitka udova do trajnog poremećaja svesti", naglasio je Majstorović.

Jevtić kaže da je bilo nekih pokušaja na nivou EU da se uvede zaštitna jakna, ali da to još nije ustanovljeno zakonski ni u jednoj zemlji.

"Ne smete imati one izgovore kao što je vrućina, morate imati kompletnu zaštitnu opremu. Istraživanja pokazuju da u osam od deset padova motociklisti imaju povrede nogu, a polovina je prelom", opominje Jevtić.

Suština je, kaže, da vozačima prilikom nezgode nedostaje jedan zaštitni deo koji u većini slučajeva stoji u motociklu jer je nekoga mrzelo da stavi to na sebe.

Jevtić je naveo da je suština što se kod samog izbora motocikla na početku pravi greška. "Ako na samom početku ne izaberete motocikl koji odgovara vašim sposobnostima, veštinama vožnje, rizik da smrtno stradate je tada tri do četiri puta veći. Roditelji tada pogreše, skupe neki novac da kupe, recimo, šesnaestogodišnjaku motor, a ne ostave za zaštitnu opremu", napominje Jevtić.

Savetuje obaveznu kupovinu zaštitne opreme, a nakon toga dolazi i obavezan moto-trening. Trening je namenjen svima, posebno je, ističe, važno da dođu mladi vozači, suština je izbegavanje opasne situacije za tri sekunde.