NAFTNO TRŽIŠTE U PROBLEMU: Cene fosilnog goriva mogle bi da odu u minus, smanjenje proizvodnje do 10 MILIONA barela dnevno!
Budući da je više od dve milijarde ljudi od Indije pa do Kalifornije trenutno u karantinu, potražnja za energijom, preciznije za naftom, potonula je, a padom potražnje za naftom pala je i njena cena.
EKONOMSKI GIGANTI izdvojili i do 7 biliona dolara za spas od recesije: Da li je to dovoljno za spas?
Videli smo leševe i sanduke, umrle lekare, ali vapaj "GLADNI SMO" ukazuje na NOVU OPASNOST nad Italijom
Kad berza pada - svi bi zlato, ali ga nema: Ovakav haos na tržištu se ne pamti od 2001. godine
Naftna se industrija, piše Blumberg, suočava s problem koji ju je zadnji put zatekao pre 35 godina: proizvođači zatvaraju svoje izvore budući da crpljenje uobičajene količine nafte više nema ekonomskog smisla.
- Nikad nisam video ništa slično na ovom tržištu - rekao je Torbjorn Tornkvist, suosnivač i glavni izvršni direktor Gunvor Groupa, jedne od najvećih svetskih kompanija za trgovanje resursima.
Naftno tržište, koje ne samo da je pogođeno padom potražnje, već i rastom ponude zbog cenovnog rata između Saudijske Arabije i Rusije, bori se s viškom od čak 20 odsto uobičajene globalne potrošnje. A posledice su, piše list, brutalne – cene su dovoljno niske da se širom sveta zatvori proizvodnja. Za učesnike cenovnog rata to se računa kao pobeda, dokle god se ta zatvaranja događaju izvan njihovih teritorija.
- Brent i West Texas Intermediate kreću se oko 25 dolara po barelu, no u svetu fizičke nafte u kojem se kupuju pravi bareli proizvođači dobijaju mnogo manje. Sektor se kreće u "nezabeleženim vodama i nepoznatim područjima- smatra Pol Sanki, naftni analitičar u Mizuho Banku.
Manje naftne kompanije u SAD-u prodaju svoju naftu po cenama između šest i deset dolara po barelu, a slična situacija događa se i u ruskoj Sibiriji i Kini. Posledično, zbog ultraniskih cena nafte rafinerije smanjuju proizvodnju. Brazilski Petrobras, recimo, smanjio je proizvodnju za 100.000 barela dnevno, dok Glenkor zatvara svoja naftna polja u Čadu. Slično najavljuju i drugi direktori kompanija iz tog sektora.
- Moramo brzo smanjiti ponudu nafte za 10 miliona barela dnevno. Cene nafte moraće se još više spustiti da bi ju u ovo vreme mogli prodati - rekao je Rasel Hardi, prvi čovek Vitola.
Zadnji put kada se naftna industrija suočila s nizom zatvaranja rafinerija i tolikim smanjenjem proizvodnje bilo je 1986. kada je Saudijska Arabija cenovnim ratom unela nemire na tržište. Tokom cenovnih sukoba 1998./1999. i 2015./2016. industrija je takođe prošla kroz rezove, no ne tolike. Naprosto svet danas ne može crpiti naftu na trenutnom nivou od otprilike 100 miliona barela dnevno, a potražnja je 20 odsto niža. Višak bi zatrpao skladišne kapacitete unutar svega nekoliko nedelja.
Na nekim tržištima u kojima je infrastruktura slabije razvijena to se već i događa. Pakistan je, recimo, svojim rafinerijama naložio da prestanu da uvoze benzin i dizel budući da su cisterne već pune.
Na tržištima koja nemaju pristup moru nedostatak skladišnog kapaciteta mogao bi biti presudni faktor budući da kada se kopneni rezervoari napune, trgovci koriste cisterne na moru i tamo spremaju naftu i čekaju da cene porastu.
Bez cisterne ili pristupa moru cene nafte na lokalnim fizičkim tržištima mogle bi, prognozira Blumberg, da padnu na nulu ili čak odu u minus, što znači da bi proizvođači mogli da počnu da plaćaju kupcima da se reše svoje nafte.
Obustavljeno kopanje srpskog litijuma: Zaposleni ZBOG KORONE spakovali kofere i vratili se svojim zemljama
NAUČNICI OTKRIVAJU: "Na koji način se širi korona virus, zašto je najbolji rad od kuće i koje su mere zaštite"
Kako do krova nad glavom za malo para: U ovim delovima Srbije možete kupiti opremljenu kuću za samo 5.000 evra!
STIGLE INFORMACIJE IZ MINISTARSTVA: Da li đaci mogu biti ocenjivani dok traje nastava na daljinu?
