KUPAJU SE U NAFTI: Nekad je bila NAJSIROMAŠNIJA država u regiji, danas je EKONOMSKI TITAN!

Šezdesetih godina 20-og veka Norvežani su otkrili naftu, koja ih je učinila bogatim građanima ove skandinavske zemlje. Godine 1994. odbili su da uđu u Evropsku uniju. Održavaju najviši životni standard u Evropi. Ova zemlja je članica Evropskog ekonomskog prostora i zalaže se za slobodu kretanja, prometa kapitala, usluga i radnika. U njoj su u službenoj upotrebi dve verzije norveškog jezika. Prihvatili su članstvo u NATO savezu, ali ne i u Evropskoj uniji. Norveška je danas najveći izvoznik ribe i odbija da prihvati GMO standarde za proizvodnju poljoprivrednih kultura i hrane od istih. Prepoznatljiva je i po velikodušnom socijalnom sistemu o kom se pripoveda širom sveta i koji služi kao parametar kakve bi stvari trebalo da budu.

Iako je bila neutralna tokom Prvog svetskog rata, Norveška je ipak pretrpela znatne gubitke u mornarici i nezapamćenu privrednu štetu. Norveška je javno proglasila neutralnost na samom početku Drugog svetskog rata, ali je bila pod nacističkom okupacijom do kraja rata.

Politiku neutralnosti napustila je 1949. godine i pristupila NATO savezu. Otkriće nafte i gasa ranih 60-ih godina u norveškim teritorijalnim vodama potpuno je promenilo ekonomsku sliku zemlje koja je do tada bila najsiromašnija skandinavska zemlja i spadala je u manje razvijene zemlje Evrope.

Na referendumu 1994. građani Norveške odbili su pridruživanje Evropskoj uniji. Mnoge države, kao što su Norveška, Švajcarska i Island, ne žele da uđu u EU, ali s njom imaju specijalne sporazume.

U NORVEŠKOJ TRAŽE LEKARE: Plate su čak 10 puta veće nego u pojedinim zemljama Evropske unije!

Danas im je glavni zadatak održanje najvišeg ličnog standarda u Evropi i planiranje šta činiti kad se iscrpe rezerve prirodnih energenata. Tokom devedesetih, Norveška je osnovala naftni fond sa ciljem da se skupi dovoljno sredstava kako bi zemlja po nestanku nafte praktično mogla da živi od finansijskih prihoda. Vrednost fonda je 2006. godine premašila 200 milijardi dolara.

Naseljena je sa 4.574.561 stanovnika, prosečna starost im je 39,7 godina. Pismenost u Norveškoj je 99%. Najveći broj Norvežana tj. 86% su luterani, a od ostalih protestanata i katolika ima oko 3%, ostalo su neopredeljeni. Ima dva službena jezika bukmal (bliži danskom) 86% i ninošk (bliži švedskom) 19% (broj je veći od 100% jer neki podjednako dobro govore oba). Najveća autohtona nacionalna manjina u Norveškoj su Sami (Laponci) i ima ih oko 20.000.

U SENCI NATO PAKTA: Šta je potrebno da bi se formirala ujedinjena armija Evrope?

Švedska i Finska postale su članice Evropske Unije 1995. U Norveškoj je referendumom odlučeno da se ne pristupi Evropskoj Uniji. Stanovnici Farskih ostrva su i dalje u velikom broju protiv članstva u EU, a novije ankete na Islandu pokazuju da Islanđani većinom žele da pristupe Uniji.

Članstvom u EEA, Norveškoj je, baš kao i Islandu pa i Lihtenštajnu, dopušten pristup jedinstvenom evropskom tržištu. Norvežani nisu želeli da uđu u EU, pa su građani u dva navrata na referendumu odbacili takvu mogućnost. Nedavno istraživanje javnog mnjenja pokazalo je kako 76 posto Norvežana želi da njihova zemlja ostane izvan EU.

NOVI PROBLEMI PRETE EU: Norveška premijerka upozorava na sledeće stvari!

Norveška je ekonomski profitirala, ali je izgubila u političkom pogledu.

Analiza norveškog članstva u EEA pokazala je kako je zemlja u ekonomskom smislu zbog toga profitirala, ali je morala napraviti neke političke i socijalne ustupke.

- Norveška je u praksi obvezna da prihvati mere koje donosi EU, ali bez prava glasa. Reč je o velikom demokratskom deficitu, ali to je kompromis na koji je Norveška morala da pristane kada je odlučila da ostane izvan EU - izjavio je norveški profesor Sejersted.

OVAKO JE STVARANA EVROPSKA UNIJA: Od uglja i čelika, preko slobodnog tržišta, do političke unije

Osim toga, Norveška je i nevezano od svega uz EEA potpisala niz EU sporazuma vezanih za granice, migrante, spoljnu politiku, poljoprivredu, policijsku saradnju i slično. Procenjuje se kako je Norveška u praksi usvojila tri četvrtine pravne zaostavštine EU.

Nakon žestoke debate koja je trajala godinama, 25. septembra 1972. godine većina norveškog stanovništva je glasala protiv ulaska u EU. Njihovi južni susedi, Danci, glasali su za pridruženje. Tokom 1971. i 1972. godine, skoro sve političke stranke bile su podeljene po pitanju članstva u EU, a dve vlade su podnele ostavku u vezi sa pregovorima sa Evropskom komisijom.

Više od dve decenije kasnije, istorija se ponavlja. Norveški susedi, Švedska i Finska, glasale su za članstvo, ali tesna većina norveških birača ponovo izglasava “Ne” članstvu u Evropskoj uniji 28. novembra 1994. godine. Razlog tome je što je životni standard u Norveškoj oba puta bio viši nego u EU, a kada je reč o spoljnoj politici i bezbednosti, Norveška je članica NATO i nije joj potrebna druga vrsta bezbednosti. Većina zemalja je članica i EU i NATO tako da tu nema mnogo razlike.

OVA ZEMLJA JE IZAŠLA IZ EVROPSKE UNIJE: Davne 1985. godine održan je odlučujući referendum

EU je najveći trgovinski partner Norveške. Više od 73% ukupne norveške trgovine je bio sa EU. Iste godine, 11% od EU uvoza nafte i 32% od EU uvoza prirodnog gasa dolazi iz Norveške. Norveška je bila najveći izvoznik ribe u EU sa oko 20% od ukupnog uvoza ribe EU u 2014. Tokom 2013. godine, 48% investicija Penzionog fonda Vlade Norveške su bile u Evropi.

 Norveška učestvuje u šengenskoj saradnji od 2001. godine i u potpunosti u skladu sa pravilima Šengena. Šengenska saradnja je važna jer omogućava slobodno kretanje ljudi u okviru EEA područja, približavajući Norvežane još više Evropi. Norvežaniima je dozvoljeno da se kreću gotovo isto toliko slobodno kao i građani zemalja članica EU, što je takođe od velikog značaja za svaku globalizovanu tržišnu privredu.

Norveška i EU obično imaju vrlo slične stavove. Norveška sarađuje sa EU po velikom broju pitanja iz oblasti spoljne i bezbednosne politike. Norveška se svakodnevno konsultuje sa EU u cilju očuvanja zajedničkih stavova na polju spoljne i bezbednosne politike.

NORVEŠKA OBELEŽAVA STRADANJE SRBA: 75. godišnjica krvavog marša u logore (VIDEO)

Čak 80% Norvežana smatra da je dobro što njihova zemlja nije u EU.

- Norveška je jaka i bogata i ne vidimo razlog zašto bi sve ovo rizikovali kada bi se priključili EU, već koristimo ono najboje što Unija ima da ponudi iako nismo punopravni član - Hans-Erik Almas, 23 - godišnji student.

Norveška je zajedno sa Islandom i Lihtenštajnom član Evropskog ekonomskog prostora (EEA) – udruženja 27 zemalja članica EU i ove tri države u kojima važe sve četiri slobode: kretanja dobara, usluga, lica i kapitala.

Norveška je prihvatila trećinu obaveza koje obavezuju svaku državu članicu EU, sa tim da EEA nema nikakvih prava u pitanjima norveške poljoprivrede, ribarstva, pravosuđa i unutrašnjih poslova.

Ova MAPA je dokaz da će Arktik biti sledeće veliko svetsko RATIŠTE!

Zemlja koja redovno zauzima vrh liste UN-a po kvalitetu života, sa velikodušnim socijalnim sistemom – porodiljsko odsustvo traje 46 nedelja uz pravo na punu platu, u poređenju sa Britanijom u kojoj žene imaju pravo na 6 nedelja porodiljskog odsustva i 90% plate – a i besplatno obrazovanje je obezbeđeno svima.

Sve ovo se finansira ogromnim rezervama nafte, drveta i ribe, kojima se upravlja veoma ekonomično, uvek ostavljajući poveći procenat prihoda od nafte za finansiranje budućih zdravstvenih potreba populacije koja sve više stari.

- Mi u Norveškoj mislimo da sami možemo da procenimo šta je u našem najboljem interesu - kaže Ola Hedsten, predsednik poljoprivredne zadruge sa 55.000 članova. Norveška nije pristupila Zajedničkoj poljoprivrednoj politici (CAP), tako da ima puno pravo raspolaganja svojom zemljom. Ali hrana koja se izvozi u EU i dalje mora da zadovolji kriterijume Jedinstvenog tržišta i podvrgnuta je uvoznim carinama.

PAD HELIKOPTERA U NORVEŠKOJ: Pronađeno 11 tela, traga se za preživelima! (FOTO)

- Naglasak ja na podršci malim farmerima, kako bi proizveli dovoljno hrane za domaće potrebe. CAP se bavi samo masovnom prozvodnjom, što ne želimo da primenimo ovde - nastavlja Hedsten.

Drugi farmeri tvrde da EU podržava GMO seme, što se kosi sa norveškim željama i objašnjavaju da su metodi norveških farrmera ključni za očuvanje tradicionalnog pejzaža.

- Ne želimo da završimo kao Švedska - objašnjava jedan od njih ukazujući na to da je Švedska suočena sa pravim egzodusom sa sela od svog pristupanja EU.

- Trebalo bi da napustimo i EEA - misli Heming Olausen iz kampanje NE Evropi.

DESET ODABRANIH: Znate li gde je u Evropi najbolji životni standard?

- Primorani smo da prihvatamo previše odluka koje se donose u Briselu, a EU ulazi na mala vrata. Bilo bi bolje da istupimo iz EEA i da imamo samo bilateralne sporazume. Norveška je dovoljno jaka da bude samostalna i mi smo važan trgovački partner, tako da nas Unija ne bi mogla ignorisati.

Primer Bergena koji je trgovački grad još od vremena Vikinga, i koji je iskoristio svoje vode i šumovite predele kako bi postao važan član Hanzeatske lige – trgovačke organizacije, koja je povezivala luke severne Evrope između 1300. i 1660.godine. A trgovački duh je preživeo. Sa populacijom od 260.000 stanovnika, grad je dom velikih naftnih kompanija i najvećeg svetskog prozvođača lososa. Na granitom popločanom keju mogu se kupiti veliki komadi lososa, a pored njih su još škampi, meso od kita i krabe, a kod uličnih prodavaca mogu se kupiti i kobasice od irvasa, tepisi od losove kože, nordijski džemperi i statue trolova. Ali i pored sve norveške tradicije, pijaca odiše modernim duhom.

KUDA IDE OVAJ SVET?! Brejvik tužio državu zbog LJUDSKIH PRAVA i dobio!

Torben Fros, bivši državni službenik koji je pisao poglavlje EEA o ribarstvu takođe veruje da bi Norveškoj bilo bolje da je član EU.

- Zabluda je da bi EU došla i otela nam svu ribu, da smo njen član. To je potpuno nelogično. Prava na ribarenje zasnovana su na istoriji i besmisleno je tvrditi da bi se norveške vode našle pod invazijom. Budući da je Norveška van EU, za njene prozvode od ribe ona plaća EU uvoznu carinu – 12% na dimljenog lososa – isto kao i za naše poljoprivredne proizvode. Za uzvrat, mi francuske sireve oporezujemo carinom od 400%.