U Srbiji vape za radnicima ovih 10 zanimanja, poslodavci ih traže i na društvenim mrežama
Vlasnici kompanija u Srbiji i njihovi menadžeri ove godine tragali su za dobrim kadrom, a taj posao više im, kažu, nije isti. Mladi danas žele nešto drugo od firme osim novca. Korona je uticala na sve, a oni kojima je donela neočekivan prihod spremni su daju trinaestu platu.
POSLEDNJI ROK ZA PENZIONISANJE U OVOJ GODINI? Ako zakasnite JEDAN DAN, važiće nova pravila!
MILIJARDER IZ BLATA: Od beskućnika do giganta, životna priča mladog Japanca, OSTAVIĆE VAS BEZ TEKSTA
IDEJE DA POSAO NE STANE NISU PRESUŠILE! Deo preduzetnika pronašao način da prevari sistem u Srbiji
U Srbiji je, prividno bar, zaustavljen odliv mozgova usred korone, što je nametnulo pitanje da li nam je data druga šansa i kako danas poslodavci da nađu i zadrže dobre kadrove? S druge strane, generacije koje stastavaju imaju svoje viđenje posla i načina rada u kompaniji, pa je potrebno prilagođavanje celog društva.
Radnici u Srbiji danas postaju oni kojima novac nije na prvom mestu, već to kako će se osećati u kompaniji, i da li su saglasni sa njenom politikom. To je razlog zašto ostaju ili odlaze, a ako se vraćaju, pokazalo se da su ih na to naterale porodične okolnosti. Dok s optimizmom čekaju 2021. godinu, boljka svih je ista - i dalje nedostaje radna snaga.
Korona je naravno, uticala i na tržište rada, a kako je to među poslodavcima, vlasnicima najvećih i najuspešnijih kompanija, koji koji zapošljavaju više od 70.000 ljudi u našoj zemlji, govori za Telegraf Biznis, Jelena Bulatović, izvršna direktorka Srpske Acosijacije menadžera (SAM).
U kojim oblastima najviše nedostaje radnika, koji kadrovi su najpotrebniji?
- Najviše nedostaje u zanimanjima u domenu IT-ja, posebno za data analitičare, data scientiste, ali i za pozicije šireg sektra informacionih tehnologija, prema našem istraživanju. Zatim nedostaje prodavaca, komercijalista, kao i vozača, komercijalista, magacionera, vozača viljuškara kao i različitih zanimanja u poljoprivredi i građivinarstvu, uz napomenu da je istraživanje rađeno među kompanijama iz privatnog sektora.
Kako se vi kao poslodavci snalazite da dođete do dobrog kadra?
- Na nedavno održanom Forumu menadžera smo čuli od poslodavaca da se na sve načine trude da dođu do dobrih kadrova i da im se približe, a to znači da moraju doći tamo gde su mladi. Mladi jesu na društvenim mrežama, i poslodavci na njima sve češće postavljaju oglase za prakse i za poslove. Naravno, za nalažanje dobrih kadrova, kompanije i koriste preporuke svojih kadrova, oglašavanje na portalima za zapošljavanje, postavljaju oglase i na svojim Linkedin profilima i sajtovima.
Šta onda mladi da rade?
- Preporuka za mlade, s druge strane je da istražuju i prate sve ove kanale i da pokažu proaktivnost ka željenim kompanijama i poslodavcima.
Kako radnici najlakše da dođu do vas?
- Velike kompanije najčešće preko svojih sajtova često imaju konkurse kao i otvorene pozive da mladi pošalju svoje biografije (CV). Takođe, predlažemo da mladi prate Linkedin stranice kompanija za koje su zainteresovan jer se i tu oglašavaju poslovi. Ono što bih posebno istakla je da mnoge kompanije sarađuju sa fakultetima i na njima već oglašavaju pozicije, a postoje programi kao što je recimo program Mladi lideri koji zapošljava isljučivo mlade odmah posle fakulteta, bez radnog iskustva, što je vrlo stimulativno za tek svršene studente različitih fakulteta.
Šta vam je najvažnije kod kandidata i budućih kolega? Da li mora biti obrazovanje, iskustvo na sličnom poslu ili nešto treće?
- Zbog specifičnog poslova koje rad u udruženju nosi, vrlo mi je bitno pre svega kakva je neko osoba, pa onda iskustvo na sličnim poslova. To je iz razloga jer se veštine i iskustvo mogu naučiti i steći, ali se karakter, odnos prema poslu, ophođenje i lične vrednosti teško menjaju.
Vrlo je važno da je osoba spremna da se stalno unapređuje, da dobro funkcioniše timu i da je spremna da se nosi sa izazovima. Izuzetno cenim mlade osobe koje već imaju i mnoge tehničke veštine (rad na kompjuteru, dobro poznavanje engleskog jezika, pristojne komunikacione veštine, snalaženje u različitim softverskim okruženjima...) i koje su već učestvovale u nekim projektima, makar volonterski na fakultetima jer to olakšava brže integrisanje u tim.
Ipak, pre svega cenim vedar duh, kreativnost, radni elan, spremnost za inoviranjem.....
Mislim da su mladi u Srbiji, posebne ovi iz Z generacije, donose jednu svežinu koja doprinosi uspešnosti svakog kolektiva.
Suočavamo se sa ozbiljnim odlivom mozgova u Srbiji, generacije koje dolaze zahtevaju drugačije ophođenje, o čemu se tačno radi?
- Kompanije sve više akcenat stavljaju na prakse, karijerne programe, inovativne projekte. Potrebno je da mladi vide da želite da ulažete u njih. Tako se stvara lojalnost, tako se jača povezanost sa kompanjima, ali i daje pravi primer da je rad na ceni i da oni koji žele, mogu da ostvare sve kroz zalaganje i trud. Samo je bitno da im neko da tu prvu šansu. Tu menadžeri imaju važnu ulogu.
Ipak, mora postojati i akcija državnih institucija, društvenih činioca, ali i samih fakulteta i univerziteta koji moraju graditi kadrove sa veštinama koje su tražene na tržištu. Tako da je to odgovornost svih nas.
Novac nije glavna stvar koja motiviše mlade, šta je praksa pokazala, šta sada najviše traže, u čemu je razlika između starijih stručnjaka i mladih?
- Novac definitivno nije na primarnom mestu i to je ono što se izdvojilo u istraživanju koje smo radili. Mlađe generacije žele da se poistovete sa kompanijom, da dele iste vrednosti. Mnogo više se vodi računa o širem aspektu poslovanja kompanije, na koji nači se ponaša prema zaposlenima, ali sve je važniji i odnos prema lokalnoj zajednici, zaštiti životne sredine.
Takođe, veoma im je važan momenat profesionalnog razvoja i napredovanja u karijeri i rad na zanimljivim, domaćim, regionalnim i svetskim projektima. Na kraju, većina mladih želi i fleksibilnost u pogledu radnog prostora, tako da je možda ova godina i malo više „pogurala“ poslodavce da „rad na daljinu“ bude opcija i za u buduće.
A zašto se ljudi vraćaju u Srbiju? Postoji taj trend, kakva su iskustva poslodavaca?
- Najčešći motiv za povratak jeste porodična situacija, nostalgija, ali sve više se pojavljuje i stečena finansijska sigurnost, prilika da dobiju željeni posao u Srbiji i da na taj način, doprinesu razvoju kompletnog društva.
Bliži se kraj godine, da li ima naznaka da će neke kompanije uspeti da dodele tradicionalni bonus i pored korone?
- Kompanije su različito poslovale, snalazile se i uspevale manje ili više da održe poslovanje. U svemu tome je bilo veoma važno voditi računa o ljudima, pre svega o njihovom zdravlju, ali i o održavanju motivacije, što je bilo izazovno, jer pandemija i dalje traje.
Postoje kompanije koje su se najbrže prilagodile, menjale u hodu i brzo reagovale, i one su uspele da normalizuju način na koji funkcionišu i da samim tim pronađu prostor da nagrade svoje zaposlene. To je uobičajeno, naročite za kompanije koje su ove godine premašile svoje planove zbog specifičnost sektora u kojima posluju, i pohvalno je što će nagraditi svoje zaposlene za dobre poslovne rezultate.
Cilj svake komanije je da zadrži dobre zaposlene i menadžere, posebno u situaciju kad je kvalitnih kadrova nedovoljno na tržištu.
Većina polaže nadu u 2021, kakva bi godina mogla da nas čeka?
- Ova godina nam je pokazala da su sva predviđanja i svi planovi vrlo promenljivi i da se u kratkom vremenskom roku menjaju. Svi se nadamo da će nam 2021. biti sa manjim strahovima kada je reč o zdravlju, imamo najave za vakcine, tako da je očekivanje da će biti malo lakša nego 2020, ali i dalje sa izazovima.
Mnogi sektori su izuzetno pogođeni i biće im potrebno mnogo više vremena da se oporave, neke navike su se trajno promenile, tako da će biti novih prilagođavanja. Ono što bismo morali da vrednujemo i iskorisitimo u narednim godina jesu znanja i iskustva koje smo stekli u 2020, posebno sa aspekta online rada, elektronske trgovine, timske organizacije, upravljanja u kriznim vremenima, iz kriznog menadžmenta.
Lično se nadam da ćemo preneti i neke vrednosti na koje nas je ova 2020. ponovo podsetila: briga o zdravlju, o svojim bližnjima, empatija prema kolegama i partnerima, odgovornost prema prirodi i osećaj pripadništva i solidarnosti u društvu.