BEČ U PANICI : Zašto ne možemo bez Srba?
Ekonomski odnosi između Srbije i Austrije sve su jači što potvrđuju podaci da će robna razmena Srbije i Austrije 2016. godine prvi put dostići milijardu evra. Srpski izvoz u Austriju u 2016. godini rastao je po stopi od 14 odsto, dok izvoz austrijske robe u Srbiju raste osam odsto.
Srbija i Austrija su slične države po površini i po broju stanovnika, ali je sama privreda Beča velika kao cela privreda Srbije. Gde grešimo?
Da uslužnost nije naša najveća prednost, pokazuju preduzeća sa ovih prostora koja su uspela da se probiju u Austriji a dolaze iz drugačijih branši. To je dokazalasrpska kompanija Roming koja radi modernizaciju austrijske mobilne telefonije. Direktor Rominga obratio se našoj ambasadi za pomoć i sada zapošljava 120 srpskih stručnjaka. Drugi primer je Mtel koji je osnovan prošle godine. Tu su i Polimark, kao i Komtrejd koji šire poslovanje na austrijskom tržištu. Dešava se i da iz Austrije presele kompletno poslovanje u Beograd, kao što je to uradila kompanija Grave.
Ekonomska saradnja dve zemlje je bila intezivna u prethodnom periodu i sada je u rastućem trendu, kažu u kancelariji koja je zadužena za ekonomske odnose pri Ambasadi Srbije u Austriji i dodaju da smo jedino imali zastoj u trgovinskoj razmeni 2008. godine zbog svetske krize. Podsećaju da između dve zemlje postoji čitav niz međudržavnih sporazuma, među kojima je najsvežiji sporazum koji definiše izbegavanje dvostrukih poreza. Ističu da postoji interes srpskih preduzeća koja bi da uvoze u Austriju, ali i da ima austrijskih koja bi da ulažu u Srbiju. Ipak, gore navedene geografske sličnosti prerastaju u velike različitosti kada je privreda u pitanju.
Ta zemlja ubira 151 milijardu evra od izvoza što je 10 puta više nego što zaradi Srbija. Da bi bilo slikovitije - privreda Beča je velika kao cela privreda Srbije. A kako nam toliko beže i šta je to što bi Srbija trebalo da uradi da ih bar prati, ako ne može da ih stigne? U srpskoj ambasadi podsećaju da je Austrija bila i ostala industrijska zemlja. Najveći deo prihoda ostvaruju od sektora turizma, a na drugom mestu je trgovina.
Međutim, nisu Austrijanci samo dobri domaćini i trgovici.
“Mi smo eto stalno na tapetu”
Ipak, nije sve ni lepršavo, što dokazuje jedan primer koji je ambasador Pero Janković prepričao srpskim novinarima koji su boravili u Beču. Naime, kada je Srbija potpisala sporazum sa Rusijom oko izgradnje Južnog toka, u Austriji su se, priča on, čula pitanja poput: “Pa šta vi to potpisaste s Rusijom?!”. Kada im je objasnio značaj tog sporazuma, opet je naišao na ćutanje ili čak gunđanje. Posle godinu dana, predsednik Rusije Vladimir Putin došao je u Austriju gde je potpisan isti sporazum i – nikome ništa. “Mi smo eto stalno na tapetu”, kaže Janković.
- Poznavanje tržišta, spremnost da se više izlažu riziku, u čemu su bolji i od Nemaca, dovela je Austriju do prosperiteta. Postoji jedna izreka: “Austrijanci prodaju ono što Nemci naprave, a ne znaju kako da prodaju” - kaže prva savetnica pri ambasadi Srbiji Nada Knežević.
Očigledno da je zbog svega toga Austrija prva dolazila do stranih investitora. Za Austrijance važi da su fleksibilni, domišljati. Da su mala zemlja ali izuzetno moćna i da je to država koja se grčevito drži svojih procedura.
Prvi ekonomski bum za Austriju bio je ulazak u EU, drugi – raspad bivše Jugoslavije. Austrijanci rapolažu i privatnim bogatstvom. To je zemlja u kojoj se prima 14 plata (13 je regres, 14 za Božić). Prihod po glavi stanovnika je 36.900 evra. A uz sve godišnje prihode, austrijska porodica raspolaže sa oko ukupno 160.000 evra, što je, priznaćete jedna ozbiljna svota.
Možemo li mi nekako da se uklopimo u ove vrtoglave brojke? Pa, evo kako stojimo: Knežević kaže da će robna razmena Srbije i Austrije ove godine prvi put dostići milijardu evra. Srpski izvoz u Austriju u 2016. godini rastao je po stopi od 14 odsto, dok izvoz austrijske robe u Srbiju raste osam odsto. Prošle godine spoljnotrgovinska razmena dve zemlje iznosila je oko 800 miliona evra, a u 2014. godini oko 748 miliona evra, podseća Knežević. Austrija je inače u Srbiju do sada uložila ukupno oko 2,8 milijarde evra.
Ove brojke imaju potencijal da se podignu na viši nivo, ali moramo biti i konkurentniji jer, primera radi, slovenačka razmena sa Austrijom iznosi 6 milijardi evra. Drugo, sve austrijske kompanije koje trenutno posluju u Srbiji su velike, a cilj je da dođu i srednje “familijarne” firme. Njihov dolazak pak zavisi od uslova poslovanja neke zemlje, a ne od kontakata koji se dobijaju preko vlasti, kao što rade veliki koncerni, kažu u ambasadi. Prednost dolaska tih malih porodičnih firmi je što one kada negde dođu, tu i ostanu.
Kada je reč o obrnutom procesu beleži se rast srpskih kompanija koje bi da posluju s Austrijom. Oni što je sada drugačije, to je da su kompanije iz različitih sektora.
- Ranije smo se bavili uslužnim delatnostima, a sada je povećan broj onih kompanija koje dolaze ovde a koje se bave IT poslovima. Tako da smo počeli da se plasiramo i u nekom drugim oblastima - kaže Nada i ističe da je praksa da su svi radnici iz Srbije obrazovani i da to njihovi poslodavci izuzetno cene.
Da je Austrija vrlo snalažljiva pokazalo se i oko sankcija koje je Zapad uveo Rusiji
Kada je EU uvela sankcije, Austrija je isti dan počela da radi na tome da prevaziđe problem. Dva dana kasnije sastale su se komisije dve zemlje da traže načine dalje saradnje. U tom trenutku se objavljuje da neke austrijske firme prepakuju robu u Srbiji i šalju u robu tako u Rusiju, što nije bio slučaj i naša ambasada je regovala tako da se sličan naslov nije više pojavio u tamošnjim medijima. Pokazalo se da kada je ekonomski interes zemlje u pitanju takvi izleti u medijima su retki, međutim, neki drugi su svakodnevni.
U Ambasadi kažu da nagovaraju ljude koji su u mogućnosti da otvore restoran sa ekskluzivnom srpskom hranom. Držimo im palčeve.
Potpredsednik Privredne Komore Beča Hans Arsenović kaže da Srbi redovno plaćaju porez u tom gradu, što je značajna stavka u budžetu. Grad kako kaže, želi da što više firmi dođe u Beč i radi na tome da to olakša. Cilj im je da se sve procedure oko osnivanja firmi završe na jednom mestu i veoma brzo. Prema njegovim rečima, za otvaranje firme potrebna je plata od bar 2.000 evra. A za registraciju je dovoljan jedan dan. Na pitanje da li ima konkretno neka srpska kompanija koja se bavi proizvodnjom, kaže da postoji nekoliko, ali da je uglavnom reč o hemijskoj industriji, prehrani i trgovini.