U OVO VREME PRE STO GODINA SVET JE DOBIO PRVOG MILIJARDERA: Evo o kome se radilo (FOTO/VIDEO)
Osnivač slavne dinastije u svom dugom i burnom životu nije se štedeo. Ali, bio je i pobožan hrišćanin i verovao da mu je Bog dao novac zbog čega je uvek davao 10 odsto Crkvi.
Pre tačno jednog veka Džon Rokfeler je posato prvi milijarder ikad! Osnivač je dinastije koju Amerikanci smatraju svojim plemićima i koja je svoje bogatstvo stekla u naftnoj industriji.
Deset godina pre smrti napisao je sledeće reči u kojima je sažeo svoj život: - Rano sam naučio raditi, kao i igrati se, Moj život je jedan dugi, sretni praznik. Pun posla i pun igre. Prestao sam se brinuti na putu i Bog je bio dobar prema meni svaki dan .
Osnivač naftne kompanije Standard Oil Company, rodio se u siromašnoj porodici kao drugo od šestoro dece i još od malih nogu je naporno radio. Njegov otac Vilijam prvo je bio drvoseča a, zatim trgovački putnik, a majka mu je bila domaćica i jako pobožna baptistkinja. Nesretnica se morala nositi sa dvostrukim životom svog muža jer je otac budućeg milijardera bio bigamista.
Decu pa tako i Džona naspitala je da budu ozbiljni, radni i pobožni. Džon je još kao dete pomagao majci u kući i zarađivao dodatni novac prodajom krompira i slatkiša, uzgajanjem ćurki te posuđivanjem malih svota novca komšijama.
Sa 16 godina Džon je dobio svoj prvi posao, kao pomoćni knjigovođa, s platom od 50 centa na dan. Celi život je slavio dan kad je dobio svoje prvo zaposlenje i taj datum je smatrao važnijim nego svoj rođendan.
Od početka je davao oko 6 osto svojih prihoda u dobrotvorne svrhe, a s 20 godina povećao je to na 10 odsto i tako se nastavio ponašati i ostatak života. Ušao je s partnerima u posao trgovine na veliko i svake godine zarađivao sve više. Zatim se počeo baviti naftom, koja je i dovela do njegovog bogatstva.
Naime, obogatio se ulaganjem u naftnu industriju još 1863. godine dok se ona još nije činila globalno unosnom. U roku od 15 godina njegova kompanija Standard Oil već je kontrolisala 90 posto američke proizvodnje nafte.
Kao mladić, Rokfeler je navodno izjavio kako su njegove dve velike ambicije zaraditi 100.000 dolara i živeti 100 godina. Uspeo je mnogo više od toga. Zaradio je enormne količine novca, a živeo je samo tri godine manje od onoga što je želeo. Kada je umro 1937. godine, bogatstvo mu je procenjeno na 1,5 milijardi dolara što je tada bilo dva odsto američkog BDP-a. Danas bi to, ekvivalentno, iznosilo 341 milijardu dolara.
Živeo je dosta neporočnim životom, suzdržavao se od alkohola i duvana. Ceo život je bio oženjen učiteljicom Lorom Spelman i svojevremeno je izjavio da bi bez svoje supruge ostao siromah budući je njena procena uvek bila bolja od njegove.
U svojim 50-im godinama od silnog stresa i neumornog rada imao je nervni slom pa je izgubio sve dlake na telu. Ostao je bez kose, obrva, brkova po kojima je bio poznat.
U životu je sledio je maksimu “Stekni sve što možeš, uštedi sve što možeš i daj sve što možeš”. Računa se da je u dobrotvorne svrhe podelio oko 550 miliona. U penziji je proveo zadnjih 40 godina života te je u to vreme osnovao mnoge fondacije koje su imale veliki uticaj na medicinu, obrazovanje i naučna istraživanja, Univerzitet u Čikagu i Univerzitet Rokfeler u Nju Jorku. Javnost je intrigiralo njegovo ponašanje - kombinacija discipline, grubosti i silne darežljivosti.
Njegovu biografiju trebao je 30- ih godina pisati Vinston Čerčil koji je osim što je bio vrsni govornik bio i daroviti pisac te je 1953. godine dobio čak Nobelovu nagradu za književnost. Međutim, to se nije desilo jer je budući britanski premijer tražio da mu se unapred plati 250 hiljada dolara. To je Rokfelerovima bilo preskupo pa su odustali i angažovali istoričara sa fakulteta Kolumbija.