Crno im se piše: Hrvate će uvođenje EVRA skupo koštati

Hrvatska vlada je usvojila Strategiju za uvođenje evra kao zvanične valute zemlje, u kojoj se, između ostalog, procenjuje da bi taj plan mogao da se realizuje u periodu od pet do sedam godina i da bi to moglo da utiče na jednokratno povećanje cena između 0,2 i 0,4 posto.

- Članstvo u evrozoni je jedna od obaveza koje smo preuzeli Ugovorom o pristupanju EU, no tim ugovorm nije utvrđen specifičan datum kada Hrvatska treba da preuzme evro kao valutu, to je ostavljeno volji države članice - rekla je potpredsednica Vlade i ministarka privrede, preduzetništva i trgovine Martina Dalić.

Navela je da postoje dve vrste kriterijuma za uvođenje evra: prvi je kriterijum nominalne konvergencije, a drugi realne konvergencije. 

Prvi uključuje visinu fiskalnog deficita, kretanje i visinu javnoga duga, kao i kretanje cena i kamatnih stopa. Dalić je kazala da Hrvatska danas u najvećoj meri ispunjava sve kriterijiume nominalne konvergencije.

Kriterijum realne konvergencije odnosi se na dinamiku i brzinu približavanja nivoa dohotka u Hrvatskoj prosečnom nivou dohotka u EU, a Hrvatska je u tom pogledu, kako je rekla, otprilike na nivou na kom su se nalazile i druge države članice kada su pokretale ovaj proces. 

Sastavni deo procesa je i pristupanje evropskom kursnom mehanizmu, u kojem država kandidat za ulazak u evrozonu mora da funkcioniše najmanje dve godine.

To znači da će se utvrditi središnji paritet za koji će se vezati kurs kune, i tokom trajanja kursnog mehanizma kuna će u odnosu na evro moći da fluktuira unutar određenog intervala.

- Hrvatska je visoko evroizirana zemlja i kao takva pogodan kandidat za učestvovanje u evrozoni. Kao koristi od uvođenja evra procenjuju se uklanjanje valutnog rizika u ekonomiji - rekla je Dalić. Dodala je da se troškovi smatraju jednokratnim, a najveći "trošak" je gubitak monetarne politike i samostalnosti monetarne politike.

Navela je da je oko 80 posto štednih depozita stanovništva denominovano u evru.

Što se tiče kretanja cena u trenutku zamene kune evrom, u Strategiji je procenjeno da je moguće jednokratno povećanje prosečnog nivoa cena između 0,2 i 0,4 posto.

Troškovi koji će nastati u samom trenutku pristupanja evrozoni biće jednim delom vezani za prenos dela rezervni Hrvatske barodne banke u kapital Evropske centralne banke u iznosu od 62,5 miliona evra. Hrvatska će morati da učestvuje i u Evropskom stabilizacionom mehanizmu, što je trošak od 425 miliona evra u prvih pet godina.