DA LI ĆE POSKUPETI I HLEB? Da nema pomoći države cena bi bila 70 dinara - evo šta kažu pekari

Da su pekare biznis na udaru u momentu kada cene žitarica i energenata divljaju sa jedne strane, a s druge se države trude da ogranične cenu hleba, nema nikakve sumnje. Da je Srbija u boljem položaju zbog koliko toliko, ali dobro kontolisane situacije kada su energenti u pitanju, to sigurno.

Pekare u Holandiji moraju da plaćaju struju i do deset puta više nego pre krize. Istovremeno svoje troškove ne mogu u celosti da prenesu na cene proizvoda. Holandska statistika navodi da je inflacija u avgustu dostigla 12 odsto i da uglavnom je izazvana skokom cena gasa i struje - čak do 151 odsto na godišnjem nivo. Zato njihovo udruženje pekara traži pomoć države.

Kakvo je stanje u Srbiji?

Iz jedne od najvećih beogradskih pekarskih industrijskih proizvođača su objasnili kako funkcioniše formiranje cena u ovom sektoru kod nas:

- Osnovne sirovine brašno, so, ulje kupujemo na tržištu Srbije, a ostale elemente kupujemo od inostranih firmi ili distributera koji to kupuju na inostranim tržištima, pa je normalno da ako postoji inflacija na tržištu Evrope i sveta, reprodukovaće se na njihove cene koštanja sirovina, a samim tim i na naše izlazne proizvode - naveo je sagovornik Srđan Brtanski.

Kako je istakao, u njihovoj pekarskoj kompaniji biznis plan ne podrazumeva dalje poskupljenja cene hleba, konkretno u poslednjem kvartalu 2022. i prvom kvartalu 2023.godine, osim ako ne dođe do velikih skokova cena nafte, gasa i drugih energenata.

- Poskupeli su gas i gorivo, i znatno su povećane i plate radnicima, jer na tržištu nema dovoljno pekara i prodavaca. Cena transporta po jedinici proizvoda, što znači bez obzira na to da li se prevozi hleb ili kifla, iznosi oko 11 dinara, a do pre nekoliko meseci je bila osam dinara. U proizvodnji se koristi gas koji je, takođe, poskupeo - rekao je nedavno predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica.

On je dodao da pekari dobijaju od države brašno iz robnih rezervi po subvencionisanoj ceni da bi osnovnu vrstu hleba proizvodili jeftinije. Da nema te pomoći države, kako ističe, hleb "Sava" bi koštao najmanje 70 dinara.

Kako Pralica ukazuje za Novosti, pekarski sektor trpi najveće posledice globalne krize, jer je poskupelo bukvalno sve, čak i ambalaža. Za njihovu proizvodnju se za to koriste granule plastike koje se prave od nafte, koja je na svetskim berzama poskupela. On je istakao da se nada da će cena pšenice da se zadrži na sadašnjem nivou, ali misli da će to teško biti moguće zbog suše. Ako bude dalje skakala, to će se odraziti na poskupljenje pekarskih prizvoda.

Cena pšenice je u prethodnom periodu rasla i sada je na nivou od oko 40 dinara sa PDV-om.