U ovom selu živi samo 12 ljudi, a jedna stvar može da ga spase od propasti

Švajcarski tačno, selo Koripo oživljava svakog jutra u 8.15 kad se ljudi skpe na crkvenom trgu kako bi uzeli hleb.

Albanci u PANICI: Svetska banka im ne da pare, Haradinaj KUKA I MOLI na sav glas

Njega donosi Eros Mela, pekar koji vozi krivudavim i uskim putevima doline Verzaska u italijanskom regionu južne Švajcarske.

Leti, njegove vekne i lepinje kupuju meštani i poneki turista. Ali zimi tu dolazi, kaže, zbog dva-tri klijenta.

Nisu samo PILE I BANANE: Pogledajte šta su još Srbi kupovali u Lidlu (VIDEO)

Selo ima 12 stalnih stanovnika. Ne samo što je najmanje u Švajcarskoj nego i je inajstarije sa prosekom godina 75.

Demografija je deo debate o tome kako zaustaviti pad broja ruralne populacije Evrope i kako pronaći alternativne ekonomske mogućnosti kako bi se mladi zadržali na selu.

Regionalni zvaničnici misle da su možda pronašli rešenje za Koripo. U julu, zvaničnici su dozvolili lokalnoj fondaciji koja se finansira iz državne kase da pretvori nekoliko od 30 napuštenih kuća u hotel. Plan je pozajmljen iz obližnje Italije gde se takav model hotela zove ''albergo difusso'' ili ''raštrkani hotel'' .

Takve ustanove su se prvi put pojavile u regionu Friuli na severoistoku Italije kako bi se oživela sela uništena u zemljjotresu 1976, kaže Fabio Đakomaci, arhitekta i direktor Koripo fondacije.

U početku bi hotel trebalo da ima oko 25 kreveta. Javni prostor će biti oko recepcije koja će se nalaziti u sezonskom restoranu. Posle 2019. biće dodato još kreveta, kao i prostor za seminare koji može da se iznajmi.

Neprofitna fondacija Koripa kaže da je obezbedila 2,2 miliona švajcarskih franaka od 3,2 koliko im je potrebno da sledeće godine pokrenu hotel (švajcarski franak vredi koliko i dolar). Najveći deo novca je iz državnih fondova, a nešto je pozajmica iz banke. Noću dvosobnoj sobi koštaće između 100 i 150 franaka.

Hotel je, međutim, naišao na mlak prijem stanovnika, a neki su kritikovali što je fokus usmeren na turiste a ne na potrebe stanovništva poput lošeg snabdevanja vodom.

Tu je i pitanje da li gosti uopšte mogu da utiču na demografiju Koripa. Samo jedan stanovnik sela i dalje radi u šumarskom preduzeću udaljenom nekoliko kilometara. Ostali su penzioneri.

- Ako pričamo o održivom turizmu, trebalo bi prvo da se pitamo ko će tamo ostati za 10 godina da dočeka turiste – kaže Alfredo Skilači.

HAOS na američkim berzama prenosi se i na svetska tržišta: Da li nam se smeši nova KRIZA?

Alan Matači, predsedavajući fondacije zadužene za izgradnju hotela, prediđa da će hotel privući dovoljno turista ali da ne postoji rizik od masovnog turizma.

- Ne možemo da predvidimo ili kontrolišemo razvoj turizma. Ali možemo da tvrdimo da bez ovog hotela u Koripu za 15 godina niko neće živeti – rekao je on.