MEGAPROJEKAT KOJI MOŽE SPASITI BLISKI ISTOK I DONETI MU TRAJNI MIR: Toliko je važan da je i CIA nagovarala američkog predsednika da reaguje
Prvi planovi su se pojavili još početkom dvadesetog veka
Katarska depresija je oblast depresije u severozapadnom Egiptu, tačnije u pokrajini Matruh. Depresija je deo Zapadne pustinje Egipta i leži ispod nivoa mora, a njeno dno je prekriveno solanama, peščanim dinama i slanim močvarama. Nastala je mešanjem soli i erozije vetrom. Nekih 20 kilometara zapadno od depresije leže oaze Siva u Egiptu i Jagbub u Libiji u manjim ali sličnim depresijama.
DRAMA NA NEBU! Više od 20 ljudi povređeno nakon što je avion počeo da propada, nekima se BORE za život
BROJE SE ŽRTVE U INDONEZIJI! Stravične poplave odnele više desetina ŽIVOTA - Jezivi snimak poplavljene provincije (VIDEO)
TIKTOK ODNEO JOŠ JEDNU ŽRTVU! Majka ubijene tinejdžerke susrela se sa roditeljima ubice, monstruozno joj IZBOLI dete: "Nisam osećala BES"
Ova depresija sadrži drugu najnižu tačku u Africi na nadmorskoj visini od 133 metra ispod nivoa mora, a najniža tačka je jezero Asal u Džibutiju.
Depresija pokriva oko 19.605 kvadratnih kilometara, što je veličina koja je uporediva sa jezerom Ontario i dvostruko je veća od Libana. Zbog njene veličine i blizine obalama Sredozemnog mora, napravljene su studije koje predlažu da se područje poplavi za različite namene, kao što je potencijal za proizvodnju hidroelektrične energije.
Depresija Katara ima oblik suze, sa svojom tačkom okrenutom prema istoku, a široka duboka oblast okrenuta prema jugozapadu. Severnu stranu depresije karakterišu stene visoke do 280 m, koje označavaju ivicu susedne visoravni El Difa. Na jugu depresija se blago spušta do Velikog peščanog mora.
U okviru depresije nalaze se slane močvare, ispod severozapadne i severne ivice i obimna suva korita jezera koja povremeno poplave. Močvare zauzimaju oko 300 kvadratnih kilometara, iako u nekim oblastima zadire pesak koji nanosi vetar. Otprilike četvrtinu regiona zauzimaju suva jezera sastavljena od tvrde kore i lepljivog blata, a povremeno su ispunjena vodom.
Veličina Katarske depresije i činjenica da ona pada na dubinu od 133 m ispod srednjeg nivoa mora dovela je do nekoliko predloga za stvaranje masivnog hidroenergetskog projekta u severnom Egiptu koji bi bio konkurentan projektu Asuanske brane. Ovaj projekat je poznat kao "Projekat Katarske depresije".
Predlozi zahtevaju prokopavanje velikog kanala ili tunela od Katare ka severu i dužine od 55 do 80 kilometara u zavisnosti od izabranog puta do Sredozemnog mora kako bi se morska voda sprovela kanalom do tog područja.
Alternativni plan je uključivao pokretanje cevovoda od 320 kilometara severoistočno do slatkovodne reke Nil u Rozeti.
Voda bi tekla u niz vodotokova koji bi proizvodili električnu energiju ispuštanjem vode na 60 m ispod nivoa mora. Pošto je depresija Katara u veoma toplom suvom regionu sa vrlo malo oblačnosti, voda oslobođena na nivou od -70 metara bi se širila od tačke ispuštanja preko basena i isparila zbog sunca. Zbog isparavanja, više vode može teći u depresiju, formirajući tako neprekidan izvor energije. Na kraju bi to rezultiralo hiperslanim jezerom ili solanom jer bi voda isparila i ostavila za sobom so koju je sadržavala.
Planovi da se depresija Katara koristi za proizvodnju električne energije datiraju iz 1912. godine od nemačkog geografa Albrehta Penka. O toj temi je detaljnije govorio dr Džon Bol 1927. godine, koji je procenio hidroelektrični potencijal od 125 do 200 megavata.
Američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) je 1957. predložila predsedniku Dvajtu Ajzenhaueru da se mir na Bliskom istoku može postići poplavom Katarske depresije.
Nastala laguna bi, prema CIA, imala četiri prednosti:
- Lakše je vaditi naftu sa priobalnih platformi nego u močvarama
- Tok će okretati hidroelektranu
- Ribolov, odmarališta, biseri
- To bi tadašnjeg egipatskog predsednika Gamela Abdela Nasera "nateralo da razmisli o drugim stvarima" jer mu je "trebao put da se skine sa sovjetske udice"
Tokom 1970-ih i ranih 1980-ih, Fridrih Basler i Joint Venture Kattara, grupa uglavnom nemačkih kompanija, dali su nekoliko predloga da se poplavi ovo područje. Želeli su da iskoriste mirne nuklearne eksplozije za izgradnju tunela, drastično smanjujući troškove izgradnje u poređenju sa konvencionalnim metodama.
Ovaj projekat je predlagao upotrebu 213 H-bombi, sa snagom jedne do 1,5 megatona, detoniranih na dubinama od 100 do 500 metara. To se uklapalo u program "Atoms for Peace" koji je predložio američki predsednik Dvajt Ajzenhauer 1953. Egipatska vlada je odbila tu ideju.
Stručnjaci za planiranje i naučnici su povremeno predlagali potencijalno održive opcije, bilo da se radi o tunelu ili kanalu, kao ekonomskom, ekološkom i energetskom rešenju u Egiptu, često u kombinaciji sa idejom o novim naseljima.
Ovim projektom bi Egipat u velikoj meri rešio nekoliko problema. Naime, potapanjem depresije Katara, dobio bi ogromno jezero, na čijim obalama bi nikli gradovi i naseljena mesta, takođe bi oblast oko jezera dobila velike zelene površine, problem vode bio bi rešen, a dolina reke Nil bi se demografski rasteretila. Ne treba zaboraviti da je u pitanju oblast veličine 20.000 km2 koja bi bila i obradiva u tom slučaju.
Izvor: Srbija Danas/Vladan Milosavljević