NAKON PADA REŽIMA
Energetski megaprojekt godinama je stajao zbog rata u Siriji: Ako se sada stvari pokrenu, to bi bio još jedan udarac za Putina
Prepreke za realizaciju ideje i dalje postoje na terenu, čak i nakon što je Asad ispao iz ukrštenice.
Katarsko-turski gasovod kao alternativa gasu iz Rusije odavno se pominje kao jedan od faktora rata u Siriji. O ovoj temi pisali su brojni zapadni mediji još 2015. godine, a već se čuje da je smenom ruskog saveznika, sirijskog predsednika Bašara el Asada, politička prepreka projektu kojim bi se katarski gas preko Sirije prebacio u Tursku. i na Evropu je nestao. Međutim, prepreke za realizaciju ideje i dalje postoje na terenu, čak i sada kada je Asad van ukrštenice.
Pomenuti projekat je zamišljen kao alternativni način smanjenja zavisnosti Evrope od ruskog gasa, a trebalo je da bude povezan sa propalim gasovodom Nabuko, koji je zamišljen kao spona Turske i Austrije koja bi dopremala gas iz kaspijskog regiona u Evropa.
Katar je jedan od najvećih svetskih izvoznika prirodnog gasa, posebno tečnog prirodnog gasa (LNG). Gasno polje North Dome jedno je od najvećih gasnih polja na svetu, a zbog svoje lokacije Katar danas izvozi morskim putem.
Brojni planovi za diversifikaciju gasnih ruta za snabdevanje najvećeg tržišta, onog evropskog, propali su iz više razloga, ali najveći je jaka i žestoka konkurencija dobavljača gasa. Nekoliko geopolitičkih faktora posebno je uticalo na sudbinu katarsko-turskog projekta, koji bi kopnenim putem preko Sirije izvozio katarski gas u Evropu. Prvi je, naravno, rat koji je izbio u Siriji 2011. godine. Veliki građanski sukob i ratna razaranja koja su usledila uništila su mogućnost izgradnje bilo kakve infrastrukture kroz tu zemlju. Osim toga, Turska je kao ključna tranziciona zemlja imala loše odnose sa Sirijom, a i Rusija je imala interes da zadrži monopol na gasovode koji završavaju u Evropi, pa je bila protiv tog projekta.
Zbog rata u Siriji, nestabilnosti i nesuglasica u bliskoistočnom regionu, ideja o transportu katarskog gasa preko Sirije u Evropu je od tada skoro potpuno napuštena. Gas iz Katara u Evropu uglavnom dolazi preko LNG terminala, a u Evropi postoje i alternative kao što su ruski gasovodi i energetski projekti iz drugih regiona kao što je Azerbejdžan.
Rusija je tradicionalno najveći dobavljač, ali se to preokrenulo nakon pokrenute agresije na Ukrajinu 2022. godine. Ostali izvori uključuju Norvešku, sa domaćim gasnim poljima, zatim LNG gas, uglavnom iz SAD i Katara, i gasovode iz Alžira (podmorski) i Azerbejdžana (preko Turske).
Izvor: Srbija Danas/Jutarnji list
