Evro pred velikom šansom: Ovo bi moglo promeniti tok svetske ekonomije
Evropa pred važnom odlukom.
Evro bi mogao postati održiva alternativa dolaru i doneti ogromne koristi bloku od 20 zemalja, ukoliko bi vlade ojačale finansijsku i bezbednosnu arhitekturu evrozone, izjavila je predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard u ponedeljak.
Uznemireni nepredvidivom ekonomskom politikom SAD, globalni investitori poslednjih meseci smanjuju izloženost dolarima, ali su se mnogi, umesto da pređu na evro, opredelili za zlato, ne videći direktnu alternativu, piše Rojters.
U stvari, globalna uloga evra već decenijama stagnira, budući da finansijske institucije Evropske unije ostaju nedovršene, a vlade pokazuju malo volje da krenu ka dubljoj integraciji.
- Trenutne promene otvaraju prostor za 'globalni trenutak evra'“, rekla je Kristin Lagard tokom predavanja u Berlinu.
Evro neće steći uticaj sam po sebi – moraće da ga zasluži
Evropi je potrebno dublje i likvidnije tržište kapitala, jače pravne osnove i oslonac u bezbednosnim kapacitetima koji bi potvrdili njenu posvećenost otvorenoj trgovini, ocenila je Lagard.
Uloga dolara opada već godinama i sada čini 58% međunarodnih deviznih rezervi – što je najniži nivo u decenijama – ali je i dalje znatno iznad evrovog učešća od 20%.
- To je zato što investitori – a posebno institucionalni investitori – traže i geopolitičke garancije u drugom obliku: ulažu u aktive regiona koji su pouzdani bezbednosni partneri i koji mogu da ispune svoje saveze i putem ‘tvrde moći’“, rekla je Lagard na predavanju u Hertijevoj školi.
Evropa bi, prema njenim rečima, trebalo da evro učini valutom izbora za poslovanje u međunarodnoj trgovini. To bi moglo biti poduprto sklapanjem novih trgovinskih sporazuma, unapređenjem prekograničnih plaćanja i likvidnosnim sporazumima sa ECB-om.
Ipak, reformisanje domaće ekonomije može biti još hitnije, istakla je Lagard. Tržište kapitala evrozone i dalje je fragmentisano, neefikasno i nedostaje mu zaista likvidna i široko dostupna "sigurna aktiva" u koju bi investitori mogli da se okrenu.
- Ekonomska logika nam govori da se javna dobra moraju zajednički finansirati, a upravo to zajedničko finansiranje moglo bi da bude osnova za postepeno povećanje ponude sigurnih aktiva u Evropi- kaže ona.
Zajedničko zaduživanje i dalje je tabu za neke ključne članice evrozone, posebno za Nemačku, koja strahuje da bi njeni poreski obveznici mogli završiti plaćajući zbog fiskalne neodgovornosti drugih.
Ako bi Evropa uspela, koristi bi bile velike, rekla je Lagard. Priliv investicija omogućio bi domaćim akterima da se zadužuju po nižim troškovima, zaštitio bi blok od valutnih oscilacija i međunarodnih sankcija.
