Irena Vujović: Zelena Srbija je naš generacijski cilj
Životna sredina se tiče svih nas, zato svi moramo da učestvujemo
Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović ističe za Green News da "nezaustavljivo menjamo zelenu sliku Srbije na bolje".
VESELIN JEVROSIMOVIĆ: Briga o životnoj sredini je naš imperativ
Ciljevi ocenjivanja: Zašto su ocene sastavni deo obrazovanja
UMANJUJE SE RATA STAMBENOG KREDITA ZA PREKO 100.000 GRAĐANA: Sve što treba da znate o novoj odluci NBS na jednom mestu
Srbija je poslednjih godina postigla značajan napredak u oblasti zaštite životne sredine. Šta nam možete reći o rezultatima i planovima za budućnost?
Napravili smo ogroman pomak u poslednjih nekoliko godina i time smo pokazali da možemo da realizujemo zelene projekte i podižemo standarde zaštite životne sredine za naše građane. Nije uvek bilo lako, posebno ako imamo u vidu da se ovom oblašću niko pre nas nije ozbiljno bavio, ali nismo odustajali. Imali smo strategiju i planove kako da se iz dana u dan približavamo tom cilju. Sa svakim sprovedenim projektom približavali smo se našoj viziji, a to je zelena Srbija koja se razvija na održiv način – bez nesanitarnih i divljih deponija, bez nagomilanog istorijskog opasnog otpada, sa čistim rekama, očuvanim zemljištem, boljim kvalitetom vazduha za sve.
U kratkom vremenskom periodu, naš rezultat već izgleda ovako: Tokom tri godine biće uklonjeno 900 divljih deponija koje su ruglo Srbije, a sanirali smo i ekološke bombe –sedam nesanitarnih deponija u Prijepolju, Bogatiću, Bečeju, Čačku, Trsteniku, Priboju i Zajači. U ovom momentu saniramo i druga ekološka žarišta, poput nesanitarne deponije u Rumi, Zrenjaninu, Požegi i Šapcu. Izgradnjom transfer stanica za pretovar otpada u Novoj Varoši, Petrovcu na Mlavi, Smederevu, linije za separaciju otpada u Pančevu, stvaramo uslove za sanaciju drugih nesanitarnih deponija. Istovremeno, mnogo energije ulažemo u kapitalne projekte izgradnje modernih regionalnih i reciklažnih centara širom Srbije, gde će se otpad tretirati po najsavremenijim standardima i koji su osnovni preduslov za upravljanje otpadom na sistemski način.
Koliko se godišnje otpada reciklira u Srbiji i koliko smo daleko od evropskog proseka?
Sa svakim projektom koji realizujemo, a koji se tiče adekvatnog upravljanja otpadom, povećava se i stopa reciklaže. Programom upravljanja otpadom za period od 2022-2031. godine sa Akcionim planom predvideli smo izgradnju modernih regionalnih centara za upravljanje otpadom i prateće infrastrukture. Ove investicije će u narednim godinama značajno povećati stopu reciklaže koja danas iznosi 17,7%. Situacija u članicama EU je različita. Propisi Unije predviđaju da do 2025. stopa reciklaže dostigne 55%, a do 2035. godine 65%. Te ciljeve mogu da dostignu samo razvijenije države koje imaju modernu zelenu infrastrukturu, na čijoj izgradnji i mi u Srbiji vredno radimo. U godinama pred nama, uz planirane investicije u kapitalne projekte, i mi ćemo dostići evropske ciljeve.
Najavljen je ambiciozni projekat za izgradnju regionalnog reciklažnog centra u opštini Ub. Da li nam možete reći nešto detaljnije o projektu?
Jedan od najvećih ekoloških problema u Srbiji je neadekvatno upravljanje otpadom. Da bismo rešili taj problem na održiv način, neophodna nam je zelena infrastruktura – regionalni reciklažni centri, transfer stanice za pretovar otpada, postrojenja. Izgradnja takvog centra u selu Kalenić u opštini Ub jedan je od najznačajnijih zelenih projekata u Srbiji, a dok ovaj broj magazina izađe u štampi, očekujem da će početi i radovi na terenu. Na tom mestu, otpad sa teritorije 15 gradova i opština biće tretiran po najsavremenijim standardima, što će popraviti kvalitet života za više od pola miliona građana.
Regionalni i reciklažni centar u opštini Ub, deo je većeg projekta izgradnje sličnih centara širom Srbije, za koji smo obezbedili 150 miliona evra. Opština Ub je je prva lokacija, jer je imala najspremnije projekte i dobar je primer drugima kako efikasno odgovarati na proceduralne zahteve koji prate ovako velike projekte.
U Srbiji se i aktivno sprovodi akcija uklanjanja divljih deponija. Koliko lokacija je do sada očišćeno i kakvi su planovi za budućnost?
U prethodne dve godine, uz podršku ministarstva koje vodim uklonjeno je 730 divljih smetlišta. Ovaj veliki posao nastavili smo i u tekućoj godini, a plan je da uklonimo više od 170 divljih deponija u 30 gradova i opština. To znači da će naš rezultat u toku tri godine biti oko 900 uklonjenih divljih deponija širom Srbije. Međutim, uprkos našim naporima da rešimo ovaj višedecenijski problem, i dalje se dešava da pojedini nesavesni građani odlažu različite vrste otpada na lokacijama koje su već jednom očišćene. Ministarstvo stalno apeluje na lokalne samouprave i njihove nadležne inspekcije da redovno konktrolišu, a obezbeđujemo i sredstva za postavljanje video nadzora na očišćenim lokacijama. Važna je i edukacija, jer su u ovom poslu građani naši glavni partneri. Samo zajedno možemo da sačuvamo lokacije koje smo već očistili.
Država je subvencionisala zamenu individualnih ložišta u domaćinstvima. Koliko domaćinstava je obuhvaćeno i kakav je bio odziv građana?
U sklopu paketa mera za unapređenje kvaliteta vazduha, pre tri godine pokrenuli smo praksu raspisivanja javnog konkursa za lokalne samouprave za sufinansiranje projekata zamene ložišta građana u njihovim domaćinstvima. Tokom tri godine, podržali smo zamenu više od 3.000 ložišta građana u skoro 30 lokalnih samouprava, kotlovima koji koriste ekološki prihvatljivije energente poput gasa ili peleta. Želim da zahvalim svim građanima koji su se prijavili za ovu vrstu podrške, jer to govori da imaju svest o tome koliko je važno da svako da svoj doprinos za čistiji vazduh. Benefite ovog projekta osećaju svi koji su menjali ložište, ali i građani koji žive u okolini jer je vazduh čistiji.
Pored individualnih ložišta, menjaju se i kotlarnice u javnim ustanovama. Koliko je ovo važno, s obzirom da su kotlarnice na mazut i ugalj jedan od najvećih zagađivača vazduha?
Za nas je od vitalnog značaja da smanjimo aerozagađenje, i zato paralelno sa konkursima za zamenu individualnih ložišta, već treću godinu zaredom sprovodimo i konkurse za zamenu kotlova u toplanama i javnim ustanovama. Podržali smo, tokom tri godine, zamenu više od 100 dotrajalih kotlova koji koriste čvrsta goriva. Menjali smo kotlove i u brojnim školama i vrtićima, što je za nas ključno kako bismo mališanima obezbedili kvalitetnije grejanje i čist vazduh u ustanovi u kojoj provode veći deo dana. Konkursi za zamenu kotlova su odlična mera, jer je rezultat vidljiv već u narednoj grejnoj sezoni i zato ćemo i dalje odvajati sredstva u te svrhe.
Najavljene su i izgradnje prečistača otpadnih voda na više lokacija u Srbiji. Koliko je ovo važno za zaštitu naših reka?
Da bismo krenuli u izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, moramo da izgradimo nedostajuću kanalizacionu mrežu. Trenutno gradimo oko 100 kilometara kanalizacije, a zatim krećemo u izgradnju postrojenja koja bi prečistila otpadne vode pre nego što se one ispuste u životnu sredinu. Za ove projekte koje realizujemo širom Srbije obezbedili smo sredstva iz evropskih fondova (IPA) i 200 miliona evra iz kredita Razvojne banke Saveta Evrope (CEB), a slični projekti se realizuju i kroz projekte drugih ministarstava, iz drugih kreditnih linija.
Da li Ministarstvo ima plan da uključi građane i lokalne zajednice u donošenje odluka vezanih za zaštitu životne sredine?
Kada sam na terenu, koristim svaku priliku da razgovaram sa građanima i raduje me kad čujem da ih zanima životna sredina, kao i da razumeju na koji način i kojom dinamikom možemo da rešavamo probleme. Dešava se da građani ukažu na problem, da imaju inicijativu ka lokalnoj samoupravi, koja zatim kandiduje projekte na našim konkursima. Od početka se trudimo da pažljivo slušamo njihove potrebe, što nam je bio jedan od glavnih motiva da napravimo sistem G-react, preko kojeg građani mogu brzo i lako da prijave ekološki problem na koji naiđu u svom okruženju. Sistem nam omogućava da pratimo koji ekološki problemi im najviše smetaju, što je za nas važno i na taj način uključujemo kad određujemo prioritetne probleme za rešavanje. Životna sredina se tiče svih nas, zato svi moramo da učestvujemo, jer samo zajedno možemo da je sačuvamo.