Nemci sve siromašniji: Osetan pad životnog standarda šokira Evropu - evo šta je dovelo do krize

Mnogi ljudi u Nemačkoj finansiraju svakodnevne troškove poput kupovine namirnica na kredit. To je rezultat reprezentativnog istraživanja koje je proveo institut za istraživanje javnog mnijenja Civey u ime Barclaysa.

Prema istraživanju, više od polovine osoba mlađih od 50 godina u ovoj zemlji pozajmilo je novac u poslednja 24 meseca - pretežno od članova porodice (44 posto), ali i kao kredit od banke (40 posto).

Osim troškova za automobil (27 posto), ispitani odrasli izjavili su da pozajmljeni novac koriste prvenstveno za pokrivanje svakodnevnih troškova poput kupovine namirnica (26,6 posto) ili za opšte potrošačke svrhe poput kupovine odeće (21,4 posto). Najčešće navedena svrha je "počastiti se" (17,6 posto).

Cene hrane već su mesecima više od prošlogodišnjih, pišu mediji. Nedavno je život u Nemačkoj postao nešto skuplji uopšteno, a stopa inflacije porasla je na 2,2 posto u avgustu.

Stručnjaci navode da se, ljudi u ovoj zemlji moraju pripremiti na stope inflacije iznad dva posto u prestojećim mesecima.

Gotovo dve trećine mladih ljudi živi delomično od kredita

Najveća broj onih koji su pozajmili novac u poslednja 24 meseca su osobe su u dobi od 18 do 29 godina, tj. 60,4 posto. U ovoj kategoriji većina ljudi takođe je izjavila da pozajmljuju novac u druge svrhe osim zadovoljstva: nešto više od trećine (36,2 posto) mladih navodi svakodnevne potrebe kao razlog.

Među osobama u dobi od 30 do 39 godina to je takođe glavna svrha pozajmljivanja novca, s većinom od 31,6 posto. Ukupno 10.007 odraslih osoba u Nemačkoj anketirano je u julu i avgustu.

Gotovo polovica (47,7 posto) ispitanika posudila je iznose manje od 1.000 evra. Među onima mlađima od 30 godina, mali iznosi do 200 evra bili su češći od proseka (28,8 posto).

Četvrtina svih ispitanika (25,9 posto) izjavila je da su pozajmili između 1.001 i 5.000 evra. Gotovo svaki treći ispitanik ankete (31,9 posto) smatra verovatnim da će trebati da pozajmi novac u sledećih 24 meseca, pišu nemački mediji, a prenosi Fenix magazin.

Zašto pada životni standard u Nemačkoj: Energetska kriza, skupe kirije i stagnacija privrede

Prema pisanju The Guardian-a, realne plate u Nemačkoj pale su nakon ruske invazije na Ukrajinu, dok Reuters upozorava da rast kirija posebno pogađa siromašnije slojeve stanovništva.

Energetska kriza posle rata u Ukrajini

Ekonomisti ukazuju da je najveći udarac došao iz pravca energenata. Nakon što je Rusija obustavila isporuke gasa Evropi, Nemačka je morala da uvozi skuplje energente sa svetskog tržišta. 

Prema The Guardian-u, upravo to je dovelo do naglog poskupljenja struje i grejanja, pa je kupovna moć nemačkih domaćinstava značajno oslabila.

Rastuće kirije i stambena kriza

Pored energije, ogroman teret predstavljaju i stambeni troškovi. Reuters navodi da kirije u Nemačkoj rastu najbrže u poslednjih nekoliko decenija, a najveći udar trpe oni sa nižim prihodima. 

Time se dodatno produbljuje socijalni jaz, jer značajan deo plata građana odlazi na stanarinu.

Strukturni problemi privrede

Analitičari ističu da je Nemačka suočena i sa dugoročnim problemima - nedovoljnim ulaganjem u infrastrukturu, zastarelim digitalnim mrežama i demografskim padom. 

Prema oceni Međunarodnog monetarnog fonda (IMF), starenje stanovništva i prevelika birokratija koče produktivnost, dok konkurencija iz Azije dodatno ugrožava nemačku industriju.

Posledice za građane

Sve ove okolnosti zajedno znače da prosečno nemačko domaćinstvo danas raspolaže sa manje realnog novca nego pre deset godina. 

Građani osećaju pritisak na svakodnevnom nivou - od računa za grejanje, preko kupovine hrane, pa do stanarine.

Nemačka vlada pokušava da odgovori paketima pomoći i subvencijama, ali stručnjaci upozoravaju da bez ozbiljnih reformi i ulaganja - pad životnog standarda može postati dugoročan trend.

Srbija Danas/Fenix Magazine