NEMCI ZNAJU ŠTA VALJA: Šljiva čačanska ranka među najkrupnijim i najkvalitetnijim srpskim sortama (FOTO)
Osim šljive ranke, prepozntljive sorte nastale su i u Institutu za voćarstvo u Čačku
Među najzastupljenijim voćnim vrstama u Srbiji su šljive, a one čačanske pronašle su svoje mesto i na rafovima nemačkih marketa i to po ceni od tri evra po kilogramu. Iako je potražnja za čačanskom rankom izuzetno velika, stabala pod ovom sortom sve je manje.
SVE NA PAPIR - NEOPHODNE STVARI ZA LETOVANJE: Šta vam sve treba i koliko košta priprema za godišnji odmor?
ASTRONOMSKA CIFRA DOSTIGLA PLAFON: Kupljen najskuplji kvadrat stana u Srbiji!
- To su izuzetno kvalitetne šljive, koje se odlikuju izuzetnom krupnoćom i ukusom. Čačanska ranka na branje stiže pre svih ostalih šljiva i zato ima najbolju otkupnu cenu. Dok ostale sorte po kilogramu koštaju oko 30, ona ima otkupnu cenu od 100 dinara. Nije zahtevna voćka, a prinosi koje daje su oko 20 tona po hektaru - rekao je Goran Nikitović, voćar iz sela Miokovci.
Najviše šljiva iz ovog voćarskog kraja ide na evropsko i rusko tržište. Kupci uzimaju samo prvu klasu, koja ispunjave visoke kriterijume propisane od strane uvoznika. Čačanska ranka najviše se koristi kao konzumna sorta, ali zbog umanjenog roda ove godine završiće i u prerađivčakoj industriji.
- Rod je poprilično desetkovan kroz brojne vremenske nepogode, a skorašnji grad je uništio oko 40 odsto. Gradobitna roba svakako ide u dzem i rakiju, dok ove šljive koje imaju odrđenu veličinu i gramažu idu u direktnu prodaju. Osim malina, ove godine izuzetno su tražene i kajsije i šljive iz Srbije, ali problem je svakako što ih malo ima - kaže Goran.
Osim šljive ranke, prepozntljive sorte nastale su i u Institutu za voćarstvo u Čačku. U srpskim zasadima preovlađuju čačanska lepotica, čačanska rodna, a veliko intersovanje vlada i za nove sorte nadu i divnu.
Srbija je zajedno sa Kinom i Rumunijom, među vodećim zemljama kada je reč o proizvodnji šljive sa preko 40.000 posađenih stabala. Stručnjaci sa Instituta za voćarstvo iz Čačka uspeli su, kroz projekat rejonizacije, da pozicioniraju srpsku šljivu tamo gde ona zapravo treba da bude.