SVET U PANICI: Suočavamo se sa ozbiljnom nestašicom SIROVINA bez kojih ne možemo da zamislimo budućnost

Potražnja za litijumom bi mogla da poraste za više od 1.500 odsto do 2050. godine, a isto bi se moglo desiti i sa drugim mineralima potrebnim za proizvodnju solarnih panela, vetroturbina i baterija za električne automobile. Istovremeno, globalna ulaganja u minerale za potrebe energetske tranzicije ne idu u korak sa rastućom potražnjom, upozorila je Agencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj (UNCTAD), dodajući da trenutni nivoi proizvodnje nisu dovoljni da zadovolje potrebe za ograničavanjem globalnog zagrevanja. u skladu sa Pariskim sporazumom

U izveštaju se navodi da je identifikovano 110 novih rudarskih projekata širom sveta u vrednosti od 39 milijardi dolara, sa 22 milijarde dolara uloženih u 60 projekata u zemljama u razvoju. Ali koliko god to zvučalo, postizanje cilja nulte emisije do 2030. zahtevalo bi još 80 novih rudnika bakra, 70 novih rudnika litijuma, 70 rudnika nikla i 30 rudnika kobalta.

Reč je o investicijama teškim između 360 i 450 milijardi dolara, pa je jaz između tekućih i neophodnih investicija težak čak 180 do 270 milijardi dolara, napominju UN. Najveći jaz se odnosi na bakar i nikl, koji čine 36 odsto, odnosno 16 odsto ukupnog jaza.

Prilika za nerazvijene

Agencija napominje da novi projekti rudarstva minerala koji su potrebni nude mogućnosti za mnoge zemlje u razvoju, posebno u Africi. Kontinent se može pohvaliti više od petine svetskih rezervi desetak metala neophodnih za energetsku tranziciju, uključujući 19 odsto onih potrebnih za električna vozila.

Ali da bi u potpunosti iskoristile svoje mineralno bogatstvo, zemlje u razvoju moraju da odu dalje od pukog snabdevanja sirovim mineralima i da napreduju u lancu vrednosti.

UN su pozvale zemlje u razvoju da povećaju lokalnu dodatu vrednost svojih rudarskih operacija jer je primećeno da nijedna zemlja u Africi ili Latinskoj Americi trenutno nije glavni igrač u proizvodnji katoda ili drugih komponenti baterija.

Oni navode primer Demokratske Republike Kongo, koja je pokazala da zemlje u razvoju mogu napredovati u dodavanju vrednosti svojim mineralima. Lokalnom preradom kobalta ova zemlja je povećala jediničnu cenu minerala sa 5,8 dolara po kilogramu tokom vađenja na 16,2 dolara po kilogramu nakon prerade. Time je izvoz prerađenog kobalta ove afričke zemlje dostigao 6 milijardi dolara 2022. godine, u poređenju sa samo 167 miliona dolara u izvozu neprerađenog kobalta, prenosi Jutarnji list.

Ali istovremeno, upozoravaju UN, ove zemlje moraju da se čuvaju zavisnosti od izvoza minerala, što bi moglo da pogorša njihovu ekonomsku ranjivost. UNCTAD se stoga zalaže za održivije i transparentnije ugovore o rudarstvu i dozvole za istraživanje kako bi se ojačala domaća industrija i omogućilo lokalnim kompanijama u zemljama u razvoju da bolje učestvuju u lancu vrednosti komponenti obnovljive energije.

Izvor: Srbija Danas/Blic