JEDAN GRAM OVOG ZAČINA KOŠTA 40 EVRA! Najskuplji cvet na svetu raste i u Srbiji - zarada basnoslovna
Saša i Neda Nikolić iz Negotina po zanimanju su prosvetni radnici. Međutim, njih dvoje našli su način kako da iskoriste zemlju koju imaju kada su, sasvim slučajno, pročitali tekst o najskupljem začinu na svetu. U kraju poznatom po nepreglednim poljima vinograda, ovaj bračni par odlučio je da uzgaja šafran.
- Saznali smo iz medija neke stvari o šafranu, zainteresovali se i proučili kako se uzgaja. Bilo je teško da se nabave lukovice, i prve smo kupili u Francuskoj. Sada imamo 40 ari zemljišta pod šafranom - priča Saša.
Gajenje šafrana ne razlikuje se mnogo od drugih kultura i nije preterano zahtevno, ali berba i obrada jesu.
NEVIĐENO POSKUPLJENJE JAJA, A USKRS SAMO ŠTO NIJE: Šta je najviše uticalo na rast cena namirnica
JOŠ JEDAN PAD CENA GORIVA! Dizel odavno nije bio JEFTINIJI
PUTARINA ZVANIČNO POSKUPELA: Vlada Srbije saopštila koliko će ubuduće iznositi naknada za korišćenje auto-puta
- Čim procveta, on se bere, odvaja se tučak i on se suši. Ono što je bitno, da bi se zadržao kvalitet sve mora da se uradi istog dana. Cvet je tako nežan i brzo uvene, i teža je obrada ako se čeka, gubi se na kvalitetu. Nekada odlučimo da ne oberemo sav šafran jer ne možemo da stignemo sa obradom i ostavimo ga na njivi - objašnjava on.
Da bi se dobio kilogram ovog začina, potrebno je ubrati i do 200.000 cvetova. U prvoj godini Nikolići su uspeli da proizvedu oko 30 grama začina. Svake godine dobijali su više, jer se svake godine lukovice razmnožavaju i rastu.
- U Negotinu i okolini se niko nije opredelio da pođe istim putem, jer prve tri godine ne možete da vratite uloženo. Najveća stavka su lukovice. Nama je sada lakše jer se one razmnožavaju, i uspeli smo da proizvedemo naše, ali svakako ta prva kupovina je zahtevna - rekao je on.
Jedan kilogram ovog začina košta skoro 40.000 evra. Jedan gram od 30 do 40 evra. Nikolići su zasada uspeli da uspostave saradnju sa pojedinim restoranima, deo njihovog proizvoda otišao je i u Francusku, a u poslednja dva meseca počeli su da dobijaju malo više kupaca. Šafran kod nas nije uobičajan začin, dok se u svetu koristi i u slatkim i u slanim jelima.
- Šafran mnogi koriste za pirinač, rižoto, a Šveđani ga često stavljaju u slatka jela, imaju i jedan dan koji je posvećen kolačima od šafrana, a 16. oktobar je Svetski dan šafrana - rekao je Saša.
Njegova porodica je zavolela šafran, pa ga deca često koriste kada prave smuti, dodaju ga u žitarice i u neka tradicionalna jela kojima šafran daje poseban, jedinstven ukus.
- Ovog leta smo pravili sladoled sa šafranom, i zaista daje neku jedinstvenu punoću ukusa sladoledu. Ako pomislite da možda nešto nedostaje sladoledu, to je upravo šafran - kazao je on.