NOVINE U SISTEMU ZAPOŠLJAVANJA: Prvo plan, pa ugovor o radu
Razmatra se ukidanje Uredbe o zabrani zapošljavanja od 2020. i modeli reorganizacije radnih mesta u javnom sektoru. Na platnom spisku državnih službenika trenutno je 446.229 zaposlenih.
Sistem zapošljavanja u javnom sektoru bi već od naredne godine trebalo da bude drugačije organizovan, a konačni oblik dobiće najverovatnije - na jesen. Odluka o ukidanju zabrane zapošljavanja od 1. januara 2020. godine još nije doneta i razmatraju se mogući modeli za pojedine sektore u kojima trenutno najviše nedostaje stručni kadar.
Za nekoliko godina primene propisa platni spisak javne uprave je poprilično skraćen. Oko 35.000 ljudi je manje i sada je na listi ukupno 446.229 imena. Tome nisu doprineli samo propisi nametnuti od strane MMF, koji je tražio rezanje za 75.000 ljudi, već i masovni odlazak na rad u inostranstvo.
Beograđani će danas moći da vide UŽIVO let čoveka u mlaznom odelu, a sve zahvaljujući Ričardu Brauningu
POSEBNA TEMA - PLATE I PENZIJE: Vučić delegaciji MMF naglasio BITAN CILJ Srbije (FOTO)
Inicijativa ugostitelja stigla u ministarstva: Šta će se dešavati sa NAPOJNICAMA?
U Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave naglašavaju da je novi sistem kontrole zapošljavanja u javnom sektoru bio tema nedavnog sastanka sa predstavnicima MMF, a koji bi mogao da se primenjuje nakon prestanka važenja Zakona o maksimalnom broju zaposlenih.
- MMF je upoznat sa mehanizmom kadrovskog planiranja koji je model upravljanja ljudskim resursima, ali i kontrole raspodele finansijskih sredstava na zaposlene - kažu u ovom ministarstvu. - Primena tog mehanizma od januara 2020. mogla bi da bude adekvatna zamena dosadašnje kontrole, s obzirom na to da kadrovski planovi moraju da budu usaglašeni sa Zakonom o budžetu.
Ovo praktično znači da nijedna javna institucija neće moći da primi nove radnike ukoliko kadrovskim planom za tekuću godinu to nije predviđeno i ako za njih nije obezbeđen novac iz budžeta.
Zabrana zapošljavanja je poslednjih nekoliko godina najviše ugrozila funkcionisanje zdravstva, prosvete i socijale. Mirjana Veljović, predsednica Sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti, naglašava da po Uredbi u sektoru socijalne zaštite treba da bude zaposleno 9.926 radnika, a trenutno nedostaje 750!
STIŽE NOVČANA POMOĆ ZA PORODICE U KRALJEVU! Objavljen javni poziv, a evo ko ima pravo na dodatne pare!
POZNATA LOKACIJA NOVE NEMAČKE FABRIKE? Veliki investitor već danima obilazi OKOLINU BEOGRADA
OSTAJE OŠTRA KONTROLA Ovo su uslovi za zapošljavanje SVAKOG NOVOG RADNIKA u javnom sektoru
- Fale socijalni radnici i pravnici, kao i negovatelji i medicinske sestre - tehničari u domovima - kaže ona.
- Ljudi odlaze zbog teških uslova rada, ali i napuštaju zemlju. U Vojvodini je stalno otvoren konkurs za negovateljice i sestre, a odnedavno i na jugu Srbije.
Koliko je stanje teško Veljović ilustruje time da stručnjaci u centrima "duže" oko 300 slučajeva, a u Beogradu i do 750. Primera radi, na Zapadu je prosek između 10 i 20.
- Problem se iz godine u godinu usložnjava, jer je nasilja koje je prioritet u radu sve više, ali zato trpe starateljstvo i usvojenje. Sve sabrano, ukidanje zabrane zapošljavanja nama će biti tek početak rešavanja problema.
Poznat je problem koji ima srpski zdravstveni sistem - nedostatak kadrova i njihov odlazak u inostranstvo. Procenjuje se tako da u ovom trenutku nedostaje oko 3.500 lekara i 8.000 medicinskih sestara.
Dugogodišnje poverenje POJAČALO SARADNJU između Kine i Srbije u oblasti BEZBEDNOSTI: Investicije tek predstoje!
ODLIČNE VESTI ZA SRBIJU: Do 2023. godine Srbija će postati DOMINANTNA EKONOMIJA u regionu
OVAJDILI SE: Zemlje koje su najviše profitirale od uvođenja Prištinskih taksi
Da ni struktura zaposlenih ne omogućava zdravstvenu zaštitu stanovništva kakva je garantovana, tvrde u Sindikatu lekara i farmaceuta. Po njihovoj računici zaposleno je 10 odsto viška nemedicinskih radnika - ne onih koji su prisutni u procesu pružanja nege, već o onima koji uopšte u sistematizaciji nemaju svoje mesto - pejzažnim arhitektama ili profesorima fizičkog koji, sprovode fizikalnu terapiju.
Ukidanje zabrane zapošljavanja najviše bi značilo prosveti, gde oko 25.000 ljudi već godinama radi na određeno vreme. To su mladi ljudi, čiji je status nerešen i koji su zbog toga ne mogu da žive normalno i planiraju porodicu. Prosveta je, inače, delatnost u kojoj ne postoje izmišljena radna mesta, svi prosvetari imaju radnu normu, četrdesetčasovnu radnu nedelju i 20 časova rada sa decom. Ministar prosvete Mladen Šarčević nedavno je zato pokrenuo inicijativu da se zabrana zapošljavanja u prosveti ukine, što ne bi ugrozilo budžet. Lj. B.