U proseku će globalni BDP pasti za tri procenta, a samo nekoliko zemalja beleži rast, poput Indije i Kine, ali njihov rast neće biti isti kao nekada, već daleko manji - između 1 i 2 procenta.
Projekcije za Evropu su gore od svetskog proseka. BDP u evropskim zemljama, unutar i van Evropske unije, u proseku će pasti za 6,7 procenata. Ali još gore od ovih katastrofalnih podataka su one za Hrvatsku. Prema procenama MMF-a, hrvatski BDP smanjiće za čak 9 odsto, gori od italijanskog s padom od 9,1 odsto, a Grčke s padom od punih 10 odsto. Istovremeno, MMFje pad privrede u Srbiji prognozirao na nivou od 3 odsto.
- To je najbolji slučaj. To može biti puno, mnogo gore - rekao je ekonomski analitičar Damir Novotni.
Hrvatska ekonomija je jako zavisna od turizma i srodnih industrija, pa će udarac biti izuzetan. Zemlje koje su manje zavisne od slobodnog kretanja ljudi, a više zavise od kretanje i proizvodnje roba doživeće manji pad, iako niko u Evropi neće ostati netaknut.
- Juče sam slušao vodećeg nemačkog epidemiologa koji je preporučio da njegovi sugrađani ne putuju ovog leta. Možda će, na primer, Slovenci koji su nam bliži biti hrabriji. Turizam i srodne industrije čine četvrtinu ekonomske aktivnosti Hrvatske, a biće još bolje ako napravimo deset procenata onoga što smo imali prošle godine - rekao je Novotni.
Susedna Crna Gora će imati isti pad kao i Hrvatska, koja, kao i Hrvatska, zavisi od turizma. Nešto manji udarac Slovenija sa padom od 8 posto.
Za Hrvate, pad Austrije i Nemačke posebno zabrinjava iz dva razloga. Predviđa se da će obe zemlje biti minus 7 procenata BDP-a. Prvi razlog za zabrinutost je da će, osim pandemije, Nemci i Austrijanci putovati manje i neće trošiti novac, što će posljedično ugroziti Hrvatsku.
Drugi je razlog što će naši građani izgubiti posao u onim zemljama u koje tradicionalno odlaze na posao i možda se početi vraćati u Hrvatsku. Kao rezultat toga, smanjiće se i iznos deviznih doznaka u Hrvatsku, o kojima zavisi veliki broj građana.
- Možda zvuči paradoksalno, ali ja navijam za još veći pad. Nakon velikih padova slijedi relativno brz i strm oporavak. Dugoročni, postepeni padovi su najgori za ekonomiju - rekao je Novotni, koji ne misli da će pad od 9 posto biti katastrofa za Hrvatsku.
- To bi značilo da ćemo doživeti krizu kao pre deset godina, ali ovaj put s jačom ekonomijom. Možemo se oporaviti od pada od 9 procenata u godinu ili dve, ako vlada ne napravi iste greške koje su načinjene tokom prošle krize i još ne bi trebalo da podižu poreze kao što su to radili u prošlim krizama. Nadam se da su nešto naučili - rekao je Novotni, koji predviđa da bi ukupna privredna aktivnost mogla ove godine pasti za čak 15 odsto.
- Da smo već bili u eurozoni, mogli bismo računati na novac iz ekstremnih šok fondova, eto koliko će nam manje novca doći.
- Srećom, HNB je dobro reagovala, mada nekonzervativno, povećavajući likvidnost banaka i postoji mnogo deviznih rezervi. može smanjiti obavezu banaka sa 17 na 10 procenata, što je uobičajeni prosek, a to bi moglo imati ogroman uticaj na ekonomiju - zaključio je Novotni.