BENZIN U SRBIJI NIKAD JEFTINIJI: Stručnjaci otkrivaju da li nas ovakve cene čekaju i na leto
Litar benzina u Srbiji mogao bi već u junu da košta 110 dinara, što bi u odnosu na trenutne cene na pumpama bilo pojeftinjenje za oko 15 dinara. Stručnjaci za energetiku došli su do ove cifre uzimajući u obzir kretanje nafte na svetskim berzama i značajan pad potrošnje.
ZBOG VIRUSA NE ŽELE KEŠ U RUCI: Ljudi masovno prelaze na DIGITALNA PLAĆANJA
VAŽNA VEST! Država daje NOVAC ZA ODMOR u Srbiji: Vaučeri i za građane sa većim primanjima
ZLATNI POSAO SRBIJE: Država daje milione, a vreme zrenja nam daje OGROMNU ŠANSU na tržištu EU
Petar Stanojević, profesor na Fakultetu za bezbednost i bivši državni sekretar u Ministarstvu energetike, ocenjuje da će, na promenu krajnje cene za potrošače najviše uticati cena sirove nafte, jer se ostali troškovi ne menjaju previše, mada će logističari u narednom periodu definitivno imati niže troškove transporta.
- Zato bi cena goriva na pumpama svakako morala da ide nadole. Teško je dati preciznu procenu, ali recimo da bi litar benzina mogao da košta i do 110 dinara. To bi bila cena slična okolnim zemljama, poput Hrvatske i Crne Gore, a to su tržišta sa kojima možemo da se poredimo - navodi i dodaje da bi ta najniža cena na pumpama mogla da se pojavi kada stigne jeftinija nafta, što znači u narednih mesec-dva.
Pošto su određene količine po povoljnim cenama kupovane i pred korona krizu, on očekuje da možda i već u maju krenu dodatna sniženja.
I Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS), nedavno je rekao da "ćemo imati niže cene goriva nego ikada". On u razgovoru podseća da je trend pada cene nafte uspostavljen još početkom januara i od tada se smanjuje i cena goriva u Srbiji, ali različitom dinamikom, jer cena sirove nafte nije jedini faktor koji utiče na cenu goriva.
Inače, od februara do danas pojeftinjenje je dostiglo i više od 30 dinara po litru.
- Za razliku od kratkotrajnog pojeftinjenja koje je trajalo oko tri nedelje februara 2016. godine, sada se očekuje da će cena nafte, a samim tim i cena goriva na pumpama, u dužem vremenskom periodu biti na niskom nivou. Te 2016. cena benzina je bila ispod 124 dinara, ali pored cene sirove nafte moraju se uzeti u obzir i sve druge okolnosti koje se veoma razlikuju od godine do godine i od zemlje do zemlje, ne samo pod uticajem nedaća koje donosi pandemija - objašnjava Tomislav Mićović.
On podseća da je prodaja goriva prepolovljena, a skladišta u čitavom lancu, od nalazišta nafte do benzinskih stanica, su puna, što kao posledicu ima ozbiljno povećavanje troškova.
- Tako se svakodnevno odmeravaju, s jedne strane drastičan pad troškova zbog pada cene derivata nafte na regionalnom i globalnom tržištu i, s druge strane, rast troškova zbog svega navedenog. Kako sada stvari stoje potrošači će još dugo moći da računaju na niske cene goriva - ističe on i napominje da nije dovoljno samo uporediti cene goriva između različitih zemalja, već se moraju istovremeno uporediti i uslovi poslovanja, kao i nivo državnih dažbina u ceni goriva.
- Kada je naftni sektor u pitanju značajnu prednost imaju tržišta onih zemalja koje imaju izlaz na more. Ta prednost je izraženija kada su cene derivata nafte niže, jer raste udeo troškova logistike, pa kada se u zemljama poput Srbije oni ukalkulišu u cenu, cena goriva ne može biti ista kao u zemljama Mediterana. Ipak, presudnu ulogu u formiranju maloprodajnih cena goriva igraju državne dažbine. U Srbiji su u ceni dizela od 135,40 dinara po litru fiskalna zahvatanja 82,95 dinara ili 61,3 odsto, što je ubedljivo najviše u regionu, dok su u ceni benzina od 125,90 dinara za litar dažbine 79,77 dinara ili 63,4 odsto - navodi Mićović.
Na ovu strukturu cene podseća i Petar Stanojević.
- U ceni postoji fiksni deo koji čine akcize i razne naknade, zatim treba uzeti u obzir cenu nafte, njenog transporta, prerade i dopremanja do pumpi. Na kraju se dodaje marža kompanije i PDV. S obzirom na to da naftne kompanije trenutno imaju gubitke zbog manjeg prometa i manje potrošnje goriva, one svakako žele to da nadomeste kroz nešto više marže, a s druge strane, država verovatno žmuri na jedno oko, jer i njoj odgovara da dobije veći PDV - kaže Stanojević.
- Država bi takođe mogla veštački da podstakne tražnju tako što bi sada kupila veće količine za obavezne rezerve, kao i za poljoprivrednike ili ''pumpadžije'', i da im ponudi po povoljnijoj ceni, a da oni to vrate u nekom narednom periodu, možda i u naturi. Tako bi bili na dobitku i krajnji korisnici goriva i naftne kompanije, ali i država - ističe Petar Stanojević.
SRPSKO ZLATO KOJE DONOSI ODLIČNU ZARADU: Nova sorta se ODLIČNO POKAZALA, seljaci zadovoljno TRLJAJU RUKE
SNALAŽLJIVI SRPSKI TEKSTILCI: Preorijentisali se na proizvodnju maski, sada šiju i za izvoz
POMOĆ U PRAVI ČAS: Iz državne kase stižu MILIJARDE ZA POLJOPRIVREDNIKE
KREĆU LETOVI IZ SRBIJE? Vlada uskoro donosi odluku, evo kako će izgledati PUTOVANJA u doba korone
GRČKA OTVARA PLAŽE: Uskoro možemo na more, ali samo sa ZDRAVSTVENOM POTVRDOM