Preferencijalna trgovina: Bez carine 5.000 srpskih proizvoda za tržište SAD
Roba mora da zadovolji i kriterijum porekla - najmanje 35 odsto vrednosti robe mora da bude proizvedeno u Srbiji, i da roba bude direktno isporučena iz Srbije
Privredna komora Srbije obavestila je firme koje izvoze ili se spremaju za izvoz robe i usluga na tržište SAD da je obnovljeno važenje Opšte šeme preferencijala.
Pročitajte i:
Reč je o Generalized System of Preferences, takozvanog GSP sistema, koji stupa na snagu 22. aprila ove godine i važiće do kraja 2020.
Opšta šema preferencijala je sredstvo trgovinske politike SAD, koje omogućuje zemljama korisnicima preferencijala da, zahvaljujući carinskim povlasticama, podstiču unapređenje izvoza, industrijalizacije i privređivanja.
Preferencijalna trgovina znači da Srbija, pored 122 zemlje, može u SAD da izvozi bez carine ili s minimalnom carinom.
Bescarinski izvoz odnosi se na više od 4.900 proizvoda, od kojih je najveći broj industrijskih i poljoprivrednih.
Roba mora da zadovolji i kriterijum porekla - najmanje 35 odsto vrednosti robe mora da bude proizvedeno u Srbiji, i da roba bude direktno isporučena iz Srbije.
Pošto je prethodni GSP program istekao 31. decembra 2017. godine, američki partneri koji su platili važeće carine između 1. januara i 22. aprila 2018. godine, a čiji su proizvodi na GSP listi, mogu tražiti povraćaj razlike u plaćenoj carini od Uprave carine SAD (US Customs Service and Border Protection).
"Ekonomska saradnja Srbije i SAD je pretežno bazirana na investicijama američkih kompanija u Srbiji, ali je praksa pokazala da tržište SAD ima interesa za veće i značajnije nabavke robe iz Srbije, pod uslovom da srpski izvoznici obezbede stabilne veće količine proizvoda, rokove isporuke, dizajn i standard prilagođen zahtevima američkog tržišta", navela je u saopštenju Privredna komora Srbije.
Ocenjeno je da bi kompanije iz Srbije u SAD mogle da izvoze više voća i povrća i njihovih prerađevina, zatim proizvoda konditorske i drvno prerađivačke industrije, a da potencijali za saradnju postoje u IT sektoru, farmaciji, drvnoj industriji, rudarstvu i energetici.