PREPOZNAT EKONOMSKI USPEH SRBIJE: Naša zemlja je lider u Evropi, a ohrabruje i prognoza Evropske komisije!

U analizi se navodi da je potrebno staviti prst na čelo i zapitati se u kom pravcu idu pojedine zemlje regiona i da li će, na kraju, sutra moći da se osigura osnovna egzistencija.

Šta igramo za vikend? Bundes, Premijer liga i Serija A u fokusu - ovo su naši predlozi

Šta igramo za vikend? Bundes, Premijer liga i Serija A u fokusu - ovo su naši predlozi

FRILENSERI ĆE ZA POREZ MORATI DA DAJU DO 11.000 EVRA: Rešenja uveliko pristižu, mnogi nemaju toliko novca

FRILENSERI ĆE ZA POREZ MORATI DA DAJU DO 11.000 EVRA: Rešenja uveliko pristižu, mnogi nemaju toliko novca

VELIKA POMOĆ TURISTIČKIM AGENCIJAMA U SRBIJI: Odobreno 150 miliona dinara za subvencije polisa osiguranja

VELIKA POMOĆ TURISTIČKIM AGENCIJAMA U SRBIJI: Odobreno 150 miliona dinara za subvencije polisa osiguranja

Na današnjoj naslovnoj strani bosanskog lista ''Dnevni Avaz'', ali i na portalu Avaz.ba, objavljen je tekst pod naslovom ''Srbija je ekonomski lider Evrope, BiH se bori za zlatnu sredinu''. U tekstu se navodi da je Evropska komisija danas objavila jesenju ekonomsku prognozu za 2020. godinu za države članice i zemlje kandidate. EK za Srbiju predviđa pad BDP-a od 1,8 posto za 2020., što je poboljšanje u odnosu na prošlogodišnju prognozu EK, koja je predviđala pad od 4,1 posto BDP-a u 2020. godini.

Na drugoj strani, MMF je prognozirao pad BDP-tri ka Srbije od 1,5 posto, ali rezultati za prvih devet meseci pokazuju da je Srbija već danas bolja od svih prognoza i projekcija, navodi se u tekstu i dodaje da je rezultat nakon prva vartala pad od samo jedan posto BDP-a, tako da Srbija krupnim koracima ide ka pozitivnom rezultatu.

- Bosna i Hercegovina je u zlatnoj sredini i bori se za svoje mesto u evropskoj ''ligi'' zemalja. (BiH, kao država koja je potencijalni kandidat za članstvo u Uniji, nije obuhvaćena prognozom pa je autor u pogledu naše države koristio javne dostupne informacije o istoj temi od drugih međunarodnih relevantnih institucija) – navedeno je u tekstu.

Crna Gora će imati povećanje stope nezaposlenosti na više od 18 posto, s izuzetno lošom strukturom zaposlenih koji mahom rade u turizmu i ugostiteljstvu, dok industrija ima broj zaposlenih koji se, kako piše “Avaz” može meriti samo kao statistička greška. U Crnoj Gori je izvoz manji od 10 posto BDP-a, a uvoz veći od 50 posto BDP-a.

Pad prihoda u turizmu, kao glavne privredne grane, ove će godine biti blizu 80 posto (Svetska banka kaže 77 posto). Javni dug je 87 posto po projekcijama Evropske komisije, a s ovim padom privrede će biti i veći od 100 posto već sledeće godine.

- Strane investicije nisu razvojno podsticajne, već su to najčešće međukompanijski zajmovi i plasmani u nekretnine. Crna Gora tako plaća cenu, jer već godinama nije otvorena nijedna velika fabrika, naprimer, u Podgorici, Nikšiću, Danilovgradu, Gusinju, Plavu? I na kraju, u toj zemlji međunarodni eksperti očekuju manjak u budžetu (fiskalni deficit) veći od 10 posto, a bliže 15 posto BDP-a – kaže se u tekstu “Avaza - a u nastavku se dodaje:

Ovo je strateški bitno uočiti kao činjenice koje nas teraju da svi stave prst na čelo i upitaju se u kom pravcu idu pojedine zemlje regiona i da li ću, na kraju, ja ili moj komšija već sutra imati radno mesto i moći da porodici osiguram osnovnu egzistenciju.

Kako navode, Srbija je broj 1 u Evropi, BiH u sredini, a Crna Gora na poslednjem mestu.

- U čemu je razlika? Razlika je u hrabrosti i znanju lidera koji vode ekonomiju svake države ponaosob. Nezavisno od toga sviđa li se to nekome ili ne, Aleksandar Vučić je od Srbije za kratko vreme napravio lidera ekonomskih reformi, uz vešto vođenje i balansiranje između velikih sila u veoma izazovnom periodu za celi svet, pa i region i njegovu zemlju - piše list i dodaje:

- Za ljude u Federaciji, posebno Bošnjake, koji su na dnevnoj bazi u prilici da čitaju negativne tekstove, Srbiju međunarodne finansijske institucije gledaju i, kao i mnogi istaknuti lideri Evrope, tretiraju kao ekonomskog lidera i pitaju kako je to uopšte moguće? Odgovor je u tome da Vučić, naprosto, nema problem sa stereotipima i očigledno ih uspešno ruši na način da je ekonomski interes i razvoj svoje države pozicionirao izuzetno visoko.

Za razliku od njega, političari u BiH (osim Fahrudina Radončića, koji o tome govori godinama) uopšte i ne pričaju o uspešnoj ekonomiji, razvoju, dovođenju istinskih stranih investitora, ohrabrivanju i stimuliranju domaćih industrijalaca i biznisa u otvaranju novih proizvodnih pogona i fabrika.

Još gore, oni ne umeju ili neće da aktiviraju kreditne linije u visini jedne milijarde dobijene za razvoj i izgradnju infrastrukture, na koje se već plaćaju kamate i penali jer se sredstva ne koriste! Valjda će se, nakon svega, shvatiti da je i inicijativa „mini Šengen“ dobra za ceo region i da će pomoći daljem razvoju svih država i njihovih ekonomija, odnosno pomoći građanima i boljem životu."

Pod podnaslovom "Socijalni bunt" navodi se da je "mini Šnegen" ideja koja pokazuje da se ne treba bojati ekonomskih inicijativa kada one dolaze od nekoga ko je u svojoj državi pokazao da naveliko stvara nove ekonomske vrednosti i radna mesta.

- To što je „mini Šengen“, koji su već prihvatile Albanija i Severna Makedonija, ali podržali Brisel i Vašington, inicijalno Vučićeva ideja, nakon što je Srbija i zvanično broj 1 u razvoju, samo se pokazuje da se ne treba bojati ekonomskih inicijativa kada one dolaze od nekoga ko je u svojoj državi pokazao da naveliko stvara nove ekonomske vrednosti i radna mesta. Jer, u silnim strahovima od tobožnjeg gubitka suvereniteta i državnih granica - što uopšte nije tačno - ubrzo će neke vlasti koje plaše građane „mini Šengenom“ osetiti mnogo veću paniku pred socijalnim buntom i vlastitom bezidejnošću da pomognu građanima koje vode duže od 25 godina da bolje žive."