Ministar finansija Siniša Mali gostovao je danas u Jutarnjem programu, gde je govorio o minimalcu, mogućim novim povećanjima plata i penzija, kao i celokupnoj ekonomskoj situaciji u svetlu sukoba u Ukrajini.
Ministar je rekao da je pitanje energenata najvažnije pitanje za sve nas.
- Čuli ste i predsednika Vučića koliko je puta govorio o tome. Ja ne želim da budem veliki pesimista, ali čeka nas teška zima. Poslušajte šta je Makron rekao. Treću godinu za redom traje kriza u celom svetu. Sada dolazimo u situaciji kada energenti, koji su najvažniji za funkcionisanje jedne ekonomije, postoje veliki problemi u snabdevanju. Cene su otišle u nebesa - rekao je on.
Mali ističe da, ako uzmemo da je prosek cene struje bio 50 do 100 evra, a sada je 700, to znači da je struja čak sedam puta skuplja za preduzeća i fabrike.
- Dakle cena inputa je porasla šest ili sedam puta. Troškovi rastu, pošto ne možemo sve da prebacimo na potrošača. Evo nedavno smo videli situaciju u Austriji, gde je žena imala neku malu radnju, i plaćala je struju 2000 evra. Sada joj je račun 10.000 evra. Ona kaže ja mogu mesec ili dva dana, ali više ne. I to je najveća opasnost za evropsku ekonomiju. Mala i srednja preduzeća su u najvećoj opasnosti - rekao je ministar.
Siniša Mali kaže da je kod nas država preuzela na sebe najveći teret ove krize, i da u ovim uslovima, kada uvozimo struju po 700 evra, prodajemo građanima po 40 evra.
- Isto je i za preduzeća. Opet je država stala iza privrede i ekonomije, i pokušava da pomogne preduzećima da ne osete udar cene energenata. Mi i dalje obezbeđujemo gas, pune nam se skladišta u Mađarskoj, dakle gledamo da što više energenata obezbedimo. Cena gasa je 4.200 dolara na hiljadu kubnih metara, opet je kod nas mnogo niža za preduzeća - dodao je on.
Ministar kaže da je ovakva situacija nezabeležena, i da čak i Francuska, koja ima ogroman broj nuklearnih elektrana, mora da uvozi struju.
- Mi smo prošle nedelje na nivou Vlade doneli odluku da ukinemo dekorativno osvetljenje. Bio sam kod predsednika, i kod njega su svetla ugašena, kao i kod mene u ministarstvu. Apelujem na ljude koji ovo gledaju, da štede, manje ćemo trošiti. Pitanje je kada se ovo završava, grejna sezona je čak do aprila. Iz dana u dan se borimo, samo da prođemo ovu zimu sa što manje negativnih posledica - kazao je Mali.
On kaže da država Srbija u ovom trenutku svaki dan razgovara sa predstavnicima NIS, i da ćemo do kraja godine imati ugovore o nabavci nafte iz drugih zemalja.
- Moramo da nađemo rešenje za novi paket sankcija EU protiv Rusije, kojim se zabranjuje uvoz nafte. Mađarska je rekla da je protiv toga. Po meni imate i glas razuma, ali i jednu neverovatnu situaciju da niko nikoga i ne sluša. Evropska ekonomija definitivno ide putem iz kog će teško da se izvuče. Mađarski ministar finansija je bio ovde pre dva dana, razgovarali smo. I slažemo se - kada jedanput zatvorite malo ili srednje preduzeće, koji su nosioci razvoja, teško se ponovo otvaraju. Velika preduzeća još i mogu da se izvuku - ističe ministar.
Mali još jednom napominje da država čini sve kako bi cena energenata bila kontrolisana, i da je 14 puta niža u odnosu na svetsku cenu, kako bi pomogli našoj privredi.
- Ono što ohrabruje je da je Zavod za statistiku izašao sa podacima o nezaposlenosti. To je 8.9 odsto u drugom kvartalu ove godine, nikada niža nije bila. Stopa rasta našeg BDP je 4.4 odsto u prvom kvartalu, 3.9 odsto u drugom kvartalu. Videćemo sada treći, a onda i četvrti kvartal. Činimo sve da održimo rast naše ekonomije i privredu da radi u ovim teškim uslovima - rekao je ministar.
Siniša Mali kaže da je niska hidrologija, i da barže sa ugljem ne mogu da prođu.
- Kao za inat se tako nešto desi. Kada dođe kriza, onda niko neće da pusti struju preko svoje teritorije, ali ćemo se boriti da negativne posledice krize budu što manje. Mi smo juče imali kolegijum socio-ekonomskog saveta. Pregovarali smo i sa poslodavcima i sa sindikatima, i za nas je važno da ljudi opet osete ovu krizu što manje. Veoma nam je važno da povećamo plate i penzije iznad nivoa inflacije, i ići ćemo na najmanje 14 odsto povećanje minimalne zarade od 1. januara sledeće godine. Da dođemo na nivo od otprilike 40.000 dinara, što je ogroman skok gledajući prilike. Poslodavci su upozorili na povećanje troškova za radnike, i zato smo rekli da će država preuzeti na sebe deo troškova povećanja minimalne zarade, smanjićemo neke doprinose kako bi rasteretili poslodavce - kaže on.
Mali je rekao da je namera da se dođe do 60 odsto opterećenja zarade.