Petak 23. feb 2024.
Ekonomija

SRBIJA SAČUVALA RADNA MESTA: Pomoć države spasila privredu prošle godine, šta nas očekuje u 2021. godini?

Foto: SD/ilustracija/Youtube/Printscreen/djordje jokic
Srbija je zahvaljujući merama za prevazilaženje krize izazvane COVID-19 uspela da ostvari najmanji pad BDP-a u celoj Evropi

Kriza nastala usled pandemije korona virusom je pred svet postavila težak zadatak, a to je prvenstveno sačuvati ljudske živote i sačuvati ekonomiju za period nakon prestanka pandemije.

Pandemija korona virusa se proširila naglo Kinom, Azijom, a potom i celim svetom, nema države koja nije bila više ili manje pogođena COVID-19 virusom. Glavni cilj koji je postavljen je bilo sačuvati ljudske živote, a potom i ekonomiju. Prošlu godinu je obeležila nestašica medicinske opreme, a ovu obeležava nestašica vakcina u celom svetu. Evropa je u velikoj krizi, jer vakcinacija stanovništva ne ide onim tempom koji žele građani, kao i njihovi zvaničnici. Američke izbore je obeležila korona kriza i nedostatak vakcine spremne za upotrebu. Kina je krenula masovnu proizvodnju i imunizaciju stanovništva, mada nema pritisak brojem obolelih od korona virusa. 

Kako je Srbija prošle godine reagovala na krizu najbolje pokazuje podatak da smo uspeli da odolimo italijanskom scenariju početkom godine i da krenemo da se spremamo za drugi talas korona krize, gradeći dve nove bolnice za drugi talas. Možemo slobodno reći da smo na vreme krenuli da se spremamo za drugi talas i da smo na vreme pustili obe bolnice u rad i uspeli da odolimo pritisku na zdravstveni sistem i da su brojevi krenuli da padaju. 

Seljenjem virusa COVID-19 iz Kine u Evropu i Ameriku krenulo se sa lokdaunom u celom svetu, pa tako i kod nas. Ono što smo imali prilike da vidimo su milioni otkaza širom sveta, u Americi je nedeljno pet miliona ljudi ostajalo bez posla. Situacija je bila slična i u Srbiji, privredni sektor videvši šta se dešava u svetu je krenuo u smeru smanjivanja broja radnika usled smanjivanja privredne aktivnosti. Država je na vreme reagovala i odlučila da pomogne privredi davanjem tri minimalca, pod uslovom da broj otpuštenih radnika ne pređe 10 posto od ukupnog broja radnika u periodu od tri meseca nakon prestanka pomoći države. Država je posle tri meseca, odlučila ponovo da pomogne privredi dajući dva puta po 60 posto minimalca, pod uslovom da privredni subjekti ne otpuštaju radnike do nove godine. Sve to dalo je odlične rezultate i dovelo do toga da nezaposlenost u drugom i trećem kvartalu nije eksplodirala. 

Srbija je na vreme krenula u očuvanje radnih mesta jer je lakše sačuvati radno mesto nego kreirati novo u uslovima pandemije. 

Politika dobrih odnosa sa celim svetom koju sprovodi predsednik Aleksandar Vučić dala je odlične rezultate prošle godine prilikom nabavke medicinske opreme, a daje i odlične rezultate ove godine prilikom nabavke vakcina. Srbija je na vreme krenula sa nabavkom vakcina širom sveta, od svih zemalja i kompanija koje vakcinu proizvode, zbog dobrih odnosa i neopterećeni nacionalizmom uspeli smo da budemo drugi u Evropi po broju vakcinisanih stanovnika na 100 stanovnika. 

Ruska vakcina protiv korona virusa
Ruske i kineske vakcine su "politički neispravne", pa Evropska unija i ne razmišlja o njima
Foto: Profimedia

Nabavili smo vakcinu od Fajzera i Bionteka, američko-nemačke kompanije, rusku vakcinu Sputnjik V i kinesku vakcinu Sinofarm sa kojima smo krenuli u masovnu vakcinaciju stanovništva. Takođe, naručili smo i od AstraZeneke i Moderne vakcine. Neopterećeni nacionalizmom i jedino posvećeni brigom za dobrobit našeg stanovništva uspeli smo da obezbedimo vakcine pre ostalih i da budemo drugi po vakcinaciji u Evropi. 

Kinezi su nam isporučili milion vakcina Sinofarm, a sve zahvaljujući našim odličnim odnosima koje smo gradili poslednjih godina, kao i zato što Kina nije toliko pogođena korona virusom, a mi smo dobrobit stanovništva stavili ispred nacionalizma, za razliku od mnogih zemalja sveta koji tek sada uviđaju koliku su grešku napravili. 

Vakcinacija koja ide odličnim tempom i mere pomoći privredi koje je država najavila za naredna tri meseca davanjem dodatnih tri puta po pola minimalca, dodatno će pozitivno uticati na donosioce ekonomskih i privrednih odluka u zemlji, kao i na strane investitore, da će se korona kriza kod nas rešiti pre nego u ostalim državama u svetu i da je svetlo na kraju tunela sve bliže i da polako možemo krenuti sa ozbiljnijim planovima za nastavak investicija. 

Muškarac
U Srbiji ima posla, ali kako je u ostatku sveta?
Foto: Profimedia

U Srbiji je stopa nezaposlenosti na početku 2020. godine iznosila 9,7 odsto, a posle mera koje je preduzela država u pogledu pomoći privredi nije rasla - u drugom kvartalu je pala na 7,3 odsto, a na kraju trećeg je iznosila 9 odsto. 

Pri tome, mora se istaći i da Srbija drži svoj javni dug pod kontrolom, da je predsednik Aleksandar Vučić istakao da će on i ove godine biti držan na nivou ispod 60 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), dok je javni dug pojedinih zemalja gotovo neverovatan - Grčke 220 odsto BDP-a, Italije 158, Španije 116, Francuske 115, pa čak i jedne velike Nemačke 88 odsto BDP-a.

Velika pomoć privredi i građanima

Podsetimo, ukupna pomoć države privredi i građanima u 2020. godini zbog krize izazvane pandemijom kovida-19 iznosila je 700 milijardi dinara, odnosno šest milijardi evra. To je oko 12,7 odsto našeg bruto domaćeg proizvoda.

Prvi paket mera bio je vredan 5,1 milijardu evra i podrazumevao je isplatu pomoći u visini tri minimalne zarade za preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća u privatnom sektoru, odnosno subvencije 50 odsto minimalne zarade za tri meseca velikim preduzećima, čiji zaposleni su poslati na prinudni odmor, zbog smanjenog obima poslovanja ili potpune obustave rada.

Svim preduzetnicima, paušalcima, malim preduzećima, država je uplatila tri minimalne zarade za svakog zaposlenog, odnosno nešto više od 90.000 dinara ili oko 750 evra.

Ekonomija
Foto: Srbija Danas

Drugi paket mera podrške privredi donet je krajem jula i on je bio "težak" 66 milijardi dinara. Tada su isplaćene dve rate od po 60 odsto minimalne zarade, a na dva minimalca iz ovog paketa mogli su da računaju i privredni subjekti osnovani tokom pandemijske krize.

Uslov za dobijanje državne pomoći i u prvom i u drugom krugu bio je da nema otpuštanja više od 10 odsto radnika tri meseca nakon dobijanja poslednje minimalne zarade.

U 2020. godini oko 6,1 milion građana Srbije koji su se prijavili dobili su po 100 evra jednokratne pomoći.

Mere u 2021. godini podrazumevaju podršku od oko 235 milijardi dinara. U okviru njih ići će se sa tri puta po 50 odsto minimalne zarade za sva mikro, mala i srednja preduzeća, preduzetnike, što je pomoć koja pokriva mart, april i maj. Ako u sve budu uključena i velika preduzeća, moguće je da paket pomoći dostigne 250 milijardi dinara. 

Obezbeđena je i sektorska pomoć - za autoprevoznike - u iznosu od po 600 evra po autobusu. Takođe, postojeća garantna šema biće proširena za 60 milijardi dinara.

Za stanovništvo je obezbeđena pomoć po sledećem principu - 30 + 30 evra (prva isplata u maju, druga u novembru - ko se prijavi u maju, automatski će dobiti novac u novembru), dok je za penzionere na ovu svotu obezbeđeno i dodatnih 50 evra.

U nastavku su grafikoni i poređenja stope nezaposlenosti Srbije sa ostalim državama regiona, Evrope i Sjedinjenim američkim državama tokom 2020. godine.

Srbija - SAD

Dramatična situacija u Sjedinjenim Američkim Državama u pogledu nezaposlenosti jasno se ogleda u činjenici da je u januaru 2020. ona iznosila 3,5 odsto, da bi do jula porasla na 10,2 odsto - pri tome treba imati u vidu da je u aprilu bila čak 14,8 odsto!

- Rast nezaposlenosti u SAD za prvih šest meseci 2020. iznosio je 6,7 procenata.

SAD
Foto: SD Ilustracija

Srbija - Evropska unija

Na nivou Evropske unije u januaru 2020. stopa nezaposlenosti iznosila je 6,5 odsto, da bi rekordni procenat - 7,8 odsto zabeležila na početku trećeg kvartala, u julu.

- Rast nezaposlenosti u EU za prvih šest meseci 2020. iznosio je 1,3 procenta.

EU
Foto: SD Ilustracija

Srbija - Nemačka

Nezaposlenost je u Nemačkoj u julu u odnosu na januar 2020. godine bila veća za 1,0 procentni poen, odnosno sa 3,4 je skočila na 4,4 odsto, da bi nastavila da raste i krajem godine iznosila 4,6 odsto.

- Rast nezaposlenosti u Nemačkoj za prvih šest meseci 2020. iznosio je 1,0 procenata.

Nemačka
Foto: SD Ilustracija

Srbija - Francuska

Francuska je jedna od retkih zemalja koja je, poput Srbije, smanjila stopu nezaposlenosti u prvih šest meseci 2020. godine. U januaru je ona iznosila 8,1 procenata, da bi šest meseci kasnije pala na 7,1 odsto. Međutim, u drugoj polovini godine i kod Francuza je došlo do pogoršanja situacije, pa je na kraju trećeg kvartala prošle godine stopa nezaposlenosti iznosila 9,0 odsto.

- Pad nezaposlenosti u Francuskoj za prvih šest meseci 2020. iznosio je 1,0 procenata.

Francuska
Foto: SD Ilustracija

Srbija - Velika Britanija

Stopa nezaposlenosti u Velikoj Britaniji na početku 2020. godine bila je 3,9 odsto, da bi u julu iznosila 4,3 odsto. Iako je pad relativno mali, Velika Britanija je jedina zemlja koja je imala konstantu kad je reč o stopi nezaposlenosti - ona je tokom cele prošle godine polako, ali uporno rasla, ni jednog trenutka se ne kolebajući za razliku od većine ostalih zemalja, da bi u decembru 2020. iznosila 5,0 odsto.

- Rast nezaposlenosti u Velikoj Britaniji za prvih šest meseci 2020. iznosio je 0,4 procenta.

Velika Britanija
Foto: SD Ilustracija

Srbija - Slovenija

Slovenija je 2020. počela sa stopom nezaposlenosti od 8,2 odsto, da bi posle šest meseci, početkom jula, ona iznosila 9,2 odsto.

- Rast nezaposlenosti u Sloveniji za prvih šest meseci 2020. iznosio je 1,0 procenata.

Slovenija
Foto: SD Ilustracija

Srbija - Hrvatska

Nezaposlenost je u Hrvatskoj početkom 2020. godine iznosila je 8,4 odsto, da bi do jula ona porasla na 9,0 odsto. Situacija je nastavila da se pogoršava u drugom delu godine, pa je na kraju godine stopa nezaposlenosti bila 9,5 odsto.

Kada se tome doda i da je, prema poslednjim podacima Hrvatske narodne banke, krajem septembra 2020. javni dug komšija  iznosio 325,2 milijarde kuna (46,58 milijardi evra), što je za 11,2 posto više nego na kraju 2019, jasno je da situacija nije nimalo ružičasta.

- Rast nezaposlenosti u Hrvatskoj za prvih šest meseci 2020. iznosio je 0,6 procenata.

Hrvatska
Foto: SD Ilustracija

Srbija - Mađarska

Stopa nezaposlenosti u Mađarskoj je u januaru prošle godine bila 3,4 odsto, da bi u julu dostigla maksimum sa 4,8 procenata.

- Rast nezaposlenosti u Mađarskoj za prvih šest meseci 2020. iznosio je 1,4 procenta.

Mađarska
Foto: SD/Ilustracija

Srbija - Crna Gora

Stopa nezaposlenosti u Crnoj Gori na početku prošle godine bila je 15,35 odsto, a do jula je dodatno porasla i iznosila je 18,26 odsto, nastavljajući u istom ritmu do kraja 2020. godine, kada je iznosila 20,48 odsto.

- Rast nezaposlenosti u Crnoj Gori za prvih šest meseci 2020. iznosio je 2,91 procenat.

Crna Gora
Foto: SD Ilustracija

Koliko je odlučnost Srbije da sačuva ljude, a na kraju i njihova radna mesta pomažući privredi, bila plodotvorna?

- Nema nikakve sumnje da ta državna pomoć privredi predstavlja jednu dobru politiku i da je svakako spasila brojne organizacije od odumiranja takoreći, od iščezavanja, i spasila je mnoga radna mesta. To se radi u celom svetu, pa to što je radila i naša država ne može biti pogrešno, naprotiv, to je jedna celishodna i potpuno potrebama vremena prilagođena politika - ističe naš ekonomista i profesor Ljubomir Madžar za portal SrbijaDanas.

Ljubomir Madžar
Ljubomir Madžar
Foto: Medija centar Beograd

Profesor Madžar upozorava da postoje finansijska ograničenja u nastavljanju takve politike.

- U kojoj meri će država moći to dalje da izvodi, to je pitanje, jer budžet je oskudan, nema dovoljno javnog novca, što se najbolje vidi po tome da je količnik javnog duga i bruto domaćeg proizvoda skočio sa oko 50 odsto početkom prošle godine na blizu 60 odsto krajem 2020. Dakle, ta finasijska ograničenja su velika smetnja u jednoj takvoj politici. Država je uradila koliko je mogla, zbog toga je morala i da se zaduži - smatra profesor Madžar.

Da li će od kredita da nas boli glava?

Država je najavila pomoć i za period koji je pred nama i, ako je ceniti po 2020. godini, realno je očekivati da radna mesta, kao i tada, budu sačuvana u određenoj meri. 

- Ta pomoć će biti bitna da se sačuvaju neka radna mesta, ali koliko će ih biti sačuvano, a koliko će morati da se izgubi, to ostaje da se vidi. Osnovno pitanje je da li će država imati dovoljno novca da isfinansira taj program, a to su neke dve milijarde evra, što nije mali iznos. Nema nikakve sumnje da će za ta sredstva morati da se dižu krediti u inostranstvu, a što si više zadužen sve su nepovoljniji uslovi pod kojima se dalje zadužuješ, pa se možda lako desi da se i ne nađe dovoljno kreditora koji će nam pozajmiti taj novac ili će to biti pod uslovima koji nisu toliko povoljni - zaključuje Ljubomir Madžar u razgovoru za portal SrbijaDanas.

Ono što je pozitivno je vest da smo u januaru ostvarili suficit umesto predviđenog deficita i da će potencijalno zaduživanje biti manje nego što je planirano, a možda ga i ne bude.  

 

Vremenska prognoza
Clear sky
16 Beograd