EVO KAKO NAS TRGOVCI PLJAČKAJU! Da li znate šta je i kako funkcioniše ŠRINKFLACIJA?
Kupci su prinuđeni da se sami brane.
Termin koji je sve prisutniji u domaćim supermarketima i prodavnicama, je malo rogobatan, i zove se "šrinkflacija". Jednostavnim rečima, šrinkflacija predstavlja svesno smanjivanje količine namirnice u pakovanju, koju kasnije proizvođači prodaju po istoj ceni stare (veće) gramaže ili zapremine.
SADA MOŽETE DA IZRAČUNATE KADA IDETE U PENZIJU I TAČAN IZNOS PENZIJE: Otkriveno i da li su podaci bezbedni u novoj aplikaciji PIO Fonda
DAJU 200 MILIONA EVRA ZA UNIŠTAVANJE VINA: Možda deluje čudno, ali imaju ODLIČNO OBJAŠNJENJE
NAJDOVRATNIJI OBROK NA SVETU! Jedan restoran pribegao je originalnom triku da privuče goste (VIDEO)
Ambalaže su identičnog izgleda, ali nekoliko brojeva na poleđini, odnosno deklaraciji, svedoči o pojavi šrinkflacije koja ide uz korak sa inflacijom. Potrošači retko čitaju deklaraciju, razlika u količini namirnica primetna tek onda kada se amblaža otvori, pa potrošač tek onda shvati da je nasamaren.
Čokolada je spala sa 100 grama na 80, kesica čipsa je sve praznija, a testetnina od 500 grama „splasnula“ je na 350, a poslednjih dana po društvenim mrežama je sve više primera iz raznih trgovinskih objekata. Iako je prvobitno bila hrana ta kojoj je oduzeta gramaža, sada je na red došla i hemija za kupatilo na red. Fotografije građane svedoče o smanjenoj količini brojnih krema, omekšivača i sredstava za čišćenje.
Šrinkflacija, tj prevrtljivi trikovi proizvođača su dozvoljeni?
Mnogi proizvođači koriste nezavidnu ekonomsku situaciju svuda u svetu, pa tako i kod nas. Velikim kompanijama je ipak profit ispred svega, pa tako i ispred (ne)zadovoljnih potrošača.
– Pojedini proizvođači su, kako bi prikrili poskupljenje na artiklima, smanjili gramažu, a ostavili istu cenu. Ta pojava nije protivzakonita, već je potpuno legalna i dozvoljena, pod uslovom da je proizvod uredno deklasiran. Ukoliko na poleđini piše tačna (nova) gramaža ili zapremina, u zavisnosti od vrsta proizvoda, ne dolazi do kršenja zakona. Što veća zarada je primarna stavka većini proizvođača, pa ova pojava ne iznenađuje – kaže za medije Mladen Alfirović, pravni savetnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS).
Prema rečima našeg sagovornika, proizvodi koji su najpodložniji šrinkflaciji, jesu namirnice, konditorski proizvodi, čokolade, slatkiši, pa čak i mleko.
Loše navike potrošača idu u prilog proizvođačima
Mnogi potrošači ne čitaju ono što piše na poleđinama artikala, vide istu ambalažu i pomisle da je to – to. Ima mnogo starijih sugrađana sa slabijim vidom, i onih koji ne mogu da čitaju sitna slova, a sve to upravo ide u korist proizvođača koji ovom metodom uspešno profitiraju. I više od planiranog, objasnio je Alfirović.
– Proizvođači smanjuju količinu, ostavljaju istu cenu, a ljudi neretko kupuju po automatizmu i nisu navikli da čitaju deklaraciju proizvoda. Potrošač dobije umanjen proizvod, a proizvođač više novca. Na taj način oni koriste inflaciju u svoju korist- rekao je on.
Šta kada se smiri inflacija?
– I kada se inflacija smiri, kada se izbalansiraju cene svega, pretpostavka je da će se trend škrinflacije nastaviti. Stanje na tržištu ostaće najverovatnije nepromenljivo, a proizvođači se nastaviti sa praksom smanjivana količine proizvoda za istu cenu. Jedino oružje u borbi protiv nesavesnih proizvođača koji se ne služe nezakonitim radnjama su potrošači – govori pravni savetnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
Kako Alfirović savetuje, poverenje treba da se poklanja upravo onim proizvođačima koji se ne bave ovakvim vidom poslovanja. Ukoliko je neko lojalan prema kupcima, transparentan, ako ne smanjuje gramažu, to treba i da se nagradi. Nesavesni proizvođači morali bi da budu kažnjeni upravo tako što mušterije neće kupovati njihove proizvode.
– Potrošači moraju da shvate koliko je veliki njihov značaj na tržištu, i da bi trebalo da se sve radi zbog njih. Proizvodi postoje zbog potrošača, kao najvažnijeg faktora u tržišnom lancu. Oni su glavna konktaktna tačka kada su u pitanju tržišni odnosi i tržišno uređenje, i zato je važno da upravo potrošači reaguju na svaku promenu koja njima šteti – zaključuje Alfirović.