SVE O RADNOJ NEDELJI OD 40 SATI: Evo za koga je ona mit, a ko radi toliko?
Neke zemlje se sve više zalažu za skraćenje radnog vremena, ali ne toliko u smislu smanjenja radnih sati, koliko u smislu smanjenja radnih dana
Dok mnoge kompanije još uvek strogo poštuju konvencionalne načine rada, pre svega kada govorimo o radnom vremenu, ima i onih koje su otvorene za fleksibilniji pristup.
POSKUPELO ULJE U SRBIJI! Oglasilo se i Ministarstvo: Kako to utiče na cene ostalih namirnica?
U NEKIM ZEMLJAMA ŽENE IMAJU DODATNE SLOBODNE DANE SVAKOG MESECA: One ih retko koriste, a kažu i iz kog razloga
Za subvencije u 2021. godini 119,99 milijardi dinara: Najveći deo ide poljoprivredi
Ali, ako mislite da je ovo vreme "najgore", u kontekstu napornog tempa rada, moramo da vas demantujemo. Iako se ljudi nakon 40-časovne radne nedelje uglavnom osećaju umorno i iscrpljeno, zaposleni su nekada radili čak 70 sati nedeljno, pa i više.
Istina, za mnoge je danas radna nedelja od 40 sati - mit, jer na posao uglavnom stižu na vreme (8 ili 9h), ali ga ne napuštaju u 16h ili 17h. Ako u današnje vreme radite 40 sati nedeljno - onda ste srećnik. Još više sreće imate ako ste frilenser i sami sebe možete da organizujete vreme, ali takvi su retki.
Osim toga, stručnjaci kažu da se radno vreme ne meri samo time kada ste stigli u kancelariju ili - u doba korone - kada ste otvorili laptop u radu od kuće. Ne, kažu da je svako jutarnje ili večernje proveravanje mejlova, odgovaranje na poruke ili telefoniranje zarad posla - takođe deo radnog vremena.
Pre nekih 80, 90 godina bilo je sasvim normalno raditi 12, 14 ili više sati. To se čak očekivalo i od dece, ako su porodice siromašne ili zavisne od poslodavca, gazde imanja. Ipak, saglasni smo da je takva struktura svakako "surova", jer ljudi nisu mašine, a osim toga - treba im slobodno vreme za sebe i porodicu.
Sve se promenilo 1926, kada je Henri Ford uveo pravilo da radna nedelja ima 40 sati. Njegovo nezavisno istraživanje je pokazalo da broj radnih sati ne utiče bitno na produktivnost, ipak, neka norma se morala postaviti.
Ovaj "čuveni broj sati" ušao je konačno u zakon u SAD, 1938. godine, ali se odnosio samo na radnike koji su plaćeni po satu. U današnje vreme, tradicionalno radno vreme se sve manje ceni.
Pojavljuju se novi lideri, koji razmišljaju "izvan kutije", i koje ne zanima koliko dugo sedite za kompjuterom, već kakvi su vam aktivni sati, kakav vam je učinak, koliko doprinosite rastu firme. Stručnjaci su saglasni da previše rada izaziva kontraefekat, jer radnik postaje demotivisan, umoran, nezadovoljan, dekoncentrisan.
Ovo su glavni razlozi zašto ljudi rade prekovremeno: ne žele da idu na vreme kući, ako njihove kolege i dalje sede u kancelariji; imaju određene rokove, često nabijene, koje pokušavaju da sustignu; u nekim kompanijama stvorena je takva kultura da je prekovremeni rad - očekivan.
Neke zemlje i zaposleni danas traže da se radno vreme skrati, pre svega, u smislu da radna nedelja ima četiri dana. Ali, to bi uglavnom značilo da radite 9 ili devet i po sati dnevno, kako biste donekle nadomestili onaj "petak" ili "ponedeljak" koji ne radite.
Osim toga, kancelarije danas nisu iste, nude mnogo više mogućnosti zaposlenima, tako da se osećaju maltene kao kod kuće. Na poslu imaju menzu, sobu za relaksaciju, za stoni fudbal ili lejzi begove za odmor. Sve to čini da se radnik oseća prijatno na radnom mestu, mada takvu privilegiju, svakako, ima manjina.