POSLE ŠRINKFLACIJE, SADA NAM PRETI SKIMPFLACIJA: Evo kako je prepoznati šta učiniti u tom slučaju
Uz šrinkflaciju na tržištu se pojavio i potencijalno opasan noviji fenomen – skimpflacija.
Odbor za zaštitu potrošača EU predlaže da se ovakvo ponašanje i poslovne prakse zabrane na zajedničkom tržištu.
Prema istraživanju hrvatske evroparlamentarke Biljane Borzan, 94,5 odsto hrvatskih građana je primetilo kako se proizvodi smanjuju dok cena ostaje ista, a 66 procenata smatra kako je i kvalitet usluga za istu cenu značajno opao.
– U vreme visoke inflacije, multinacionalne kompanije pokušavaju da ispostave račun građanima, i to na vrlo podmukao način smanjujući ambalažu ili kvalitet proizvoda. Prema našem istraživanju, čak 94,5 odsto građana je primetilo smanjenje gramaže pojedinih prehrambenih ili higijenskih proizvoda, dok su cene ostale iste. Neke države poput Francuske, Belgije ili Mađarske pokušavaju da se bore kroz nacionalne zakone jasnije ukazujući potrošačima na promene – kaže Biljana Borzan iz Odbora za zaštitu potrošača EP.
Potrošačke organizacije ističu na primer ajs-ti "lipton”, koji se smanjio sa pakovanja od 1,5 na 1,25 litara, hranu za bebe "nestle”, koja je sa 900 grama smanjena na 830 grama. Pominju i margarin "rama”, koji je u Nemačkoj proglašen prevarom godine jer je pakovanje smanjeno za čitavih 100 grama.
– Uz šrinkflaciju na tržištu se pojavio i potencijalno opasan noviji fenomen – skimpflacija. Reč je o smanjenju kvaliteta proizvoda u cilju zadržavanja iste cene. Tako je početkom rata u Ukrajini suncokretovo ulje zamenjeno manje kvalitetnim palminim jer nije bilo dostupno. Međutim, kada se suncokretovo ulje vratilo na tržište, proizvođači su nastavili da nude jeftiniju varijantu. Jeftiniji sastojci uglavnom podrazumevaju da su manje zdravi sastojci, pa samim tim takve promene dugoročno mogu imati štetne posledice na zdravlje ljudi – objašnjava Borzanova.
Potrošački centri širom Evrope su prijavili slabiji kvalitet hrane, ali i odeće i higijenskih proizvoda.
– Čak 76 posto naših građana je primetilo pad kvaliteta prehrambenih ili kozmetičkih proizvoda koje koriste godinama. Takve promene u sastavu često se ni ne navode na pakovanju. Uz to, 66 odsto građana je primetilo i pad kvaliteta usluga. Tako se, na primer, za istu cenu dobije mnogo manje sadržaja u slučaju rezervacija smeštaja, ulaznica za događaje ili u restoranu, pa i kod kozmetičara. Govorimo o varanju građana kako bi se teret krize opet prevalio preko njihovih leđa. Obe prakse treba staviti na crnu listu nepoštenih poslovnih praksi u EU – izjavila je Borzanova.
Izvor: Srbija Danas/BizPortal/Tamara Đurđević/M.A.